Svetovi koji se prepliću: Paralelni intervju Jane Stojaković i Nikole Mitrovski o fantastičnim dimenzijama Trećeg Bijenala

Izložba trećeg Bijenala fantastike od 6. decembra postavljena je u Modernoj galeriji Valjevo i dostupna je publici do 31. januara 2026. godine. Kao što je to bio slučaj i u Beogradu, veliki broj posetilaca svakodnevno dolazi da uživa u ovoj impozantnoj postavci, koja okuplja čak 33 umetnika.

Otvaranje izložbe u Valjevu bilo je i prilika za uručenje nagrada najboljim učesnicima konkursa za likovnu kritiku. Podsetimo, Prvu nagradu osvojila je Milena Nedeljković za rad „Initium mundi, case study“, posvećen slici Nikole Mitrovskog pod istim nazivom. Dodeljene su i dve druge nagrade – Emiliji Dojčinović za tekst „Fantastika nije bekstvo, već ogledalo“, posvećen celokupnoj izložbi Trećeg „Bijenala fantastike“, i Svetlani Pantić za tekst „Lice i naličja“, posvećen slici „Rekapitulacija“ Jane Stojaković.

U još jednom paralelnom intervjuu za Vajb magazin, govore umetnici koji su poslužili kao inspiracija nagrađenim istoričarima umetnosti – Jana Stojaković i Nikola Mitrovski.

Da li ste prvi put na Bijenalu fantastike i kako ste saznali za konkurs?

JANA:
Prvi put imam priliku da izlažem na Bijenalu fantastike. Za ovu izložbu sam čula još pre nekog vremena, a kako moj rad spada u domen fantastike, odlučila sam da konkurišem.

NIKOLA:
Da, ovo je moj prvi put da učestvujem na Bijenalu fantastike. Za konkurs sam saznao putem društvenih mreža, odnosno na Instagramu, što govori o tome koliko savremeni digitalni kanali danas otvaraju put ka značajnim umetničkim manifestacijama.

Šta je za vas najveći utisak Trećeg Bijenala fantastike?

JANA:
Fascinirana sam velikim brojem vrlo različitih umetnika, gde svaki od njih donosi svoju poetiku, otkrivajući autentične svetove, a da je pritom sva ta raznolikost uspela da funkcioniše kao celina i da privuče izuzetno veliki broj posetilaca. Organizacija je takođe bila sjajna i za svaku pohvalu.

NIKOLA:
Najveći utisak mi je svakako činjenica da je moj rad izabran i da sam imao priliku da budem deo manifestacije visokog profesionalnog i organizacionog nivoa. Ceo događaj odiše kvalitetom i snažnom umetničkom energijom, što ga čini izuzetno inspirativnim za svakog učesnika.

„Biti deo Bijenala fantastike znači učestvovati u manifestaciji koja odiše snažnom umetničkom energijom i visokim profesionalnim standardima.“
– Nikola Mitrovski

Recite nam nešto o vašem radu na Bijenalu fantastike.

JANA:
Slika „Rekapitulacija“ prikazuje slikarku, ženu-bubašvabu, čime se ističe marginalizovani položaj umetnika u jednom hiper-materijalističkom društvu, dok, sa druge strane, položaj tela umetnice i laserski zraci jasno upućuju na pretnju vatrenim oružjem od strane vojske ili policije. Ovakav pristup posmatra umetnost kao subverzivnu delatnost, opasnu po sistem, koja mora biti kontrolisana ili, u ovom slučaju, ukinuta.

Pored preispitivanja važnosti i mesta umetnosti i umetnika u društvu, „Rekapitulacija“ može biti shvaćena i u kontekstu slikarstva i njegove poljuljane uloge u doba tehnološkog napretka. Slika ipak ostavlja tračak nade, jer se repeticija anticipiranog događaja ne ide u beskonačnost, već se završava malim belim platnom, kao novim početkom.

NIKOLA:
Moje slikarstvo se razvija na liniji odnosa svetlosti, materije i simboličkih narativa. Bavim se unutrašnjim pejzažima i napetostima koje se odvijaju između duhovnog i vizuelnog sloja slike. Rad koji izlažem na Bijenalu fantastike nosi naziv „Initium mundi I“ i oblikovan je u tom istom duhu, kroz slojevitu materiju, atmosferu i tematsku dubinu koja je prisutna kroz čitav moj opus.

Nikola Mitrovski, „Initium mundi“
ulje na platnu, 60x60cm

Postoji li neki rad drugog umetnika koji je na vas ostavio poseban utisak?

JANA:
Bilo je više radova koji su mi bili intrigantni. Slika Marijane Rakićević „Tricky Games“ mi se dopala možda upravo zbog sličnosti sa mojim radom, poput hibridnih figura, iako su nam koncepti vrlo različiti. Slika Đorđa Savića odskače zbog izvedbe koja spaja kanonsko slikarstvo sa svetovnim momentima. Petar Mošić postavlja pitanja o realnosti, dok je „Sedam zlatnih suza“ Maje Obradović pravi primer savremenog, konceptualnog slikarstva.

NIKOLA:
Poseban utisak na mene ostavio je rad Gorana Mitrovića, čiji izraz nosi snažnu narativnost i kompleksnu dramaturgiju. On spaja figuralne fantastične elemente sa mehaničkim konstrukcijama, stvarajući vizuelno bogat i duboko sugestivan prizor. Na moje stvaralaštvo dugoročno su uticali i Blejk, Karavađo i Rembrant, njihova poetika svetla, duhovnosti i dramske forme prirodno se nastavlja i u odnosima koje prepoznajem među savremenim umetnicima poput Mitrovića.

Goran Mitrović – „Jaram uniženih“,
kombinovana tehnika, 87×62

Kako komentarišete činjenicu da su nagrađeni radovi konkursa za likovnu kritiku pisani o vašim delima?

JANA:
Mislim da su obe slike veoma zahvalne za likovnu kritiku. Mnogo toga se događa na oba platna – sa jedne strane narativ je dovoljno jasan da se može naslutiti, a sa druge, slike ostavljaju prostor za lična tumačenja i projekcije.

NIKOLA:
Velika mi je čast što je prvonagrađeni tekst Milene Nedeljković inspirisan mojom slikom „Initium mundi“, jer takvo tumačenje daje delu dodatnu dubinu i otvara ga ka novim interpretativnim mogućnostima. Drugi nagrađeni tekst, kritika Svetlane Pantić „Lice i naličja“, posvećen je delu Jane Stojaković, čiji rad odlikuju introspekcija, meditativna atmosfera i efektno ponavljanje figure koje poziva na razmišljanje o identitetu i kreativnom procesu, što samo potvrđuje snagu i kvalitet ove selekcije. Ovakva priznanja doživljavam kao uspeh čitave umetničke zajednice okupljene na Bijenalu.

Jana Stojaković – „Rekapitulacija“,
ulje na platnu, 100x70cm

Koliko je značajno imati događaj poput Bijenala fantastike na umetničkoj sceni regiona?

JANA:
Bijenale fantastike je jedinstven događaj na ovim prostorima. Fantastika, koja je cvetala u vreme Dada Đurića i Ljube Popovića, poslednjih decenija bila je prilično skrajnuta. Scenom su počele da dominiraju slike društveno angažovanog realizma ili pak uvek prisutne apstrakcije, dok je ovaj žanr naizgled ostao zarobljen u prošlosti. Tek sada, kada je ponovo dobio prostor, imamo priliku da na jednom mestu sagledamo radove fantastike, mističnog realizma, nadrealizma i da shvatimo da je ova vrsta slikarstva zapravo vrlo živa i aktuelna. 

NIKOLA:
Bijenale fantastike predstavlja dragocenu platformu za umetnike koji istražuju simboličke, imaginativne i narativno kompleksne sadržaje. Njegovo prisustvo na regionalnoj sceni izuzetno je značajno jer podstiče dijalog, afirmiše raznovrsnost poetika i doprinosi pozicioniranju savremene umetnosti fantastike na mesto koje zaslužuje.

Na čemu trenutno radite i da li je u planu neka samostalna izložba?

JANA:
Na svojim slikama najčešće prikazujem himere – ljude genetički ukrštene sa životinjama, poput slike na ovoj izložbi. Trenutno sam fokusirana na nove radove u kojima se pojavljuju hibridi čoveka i životinje, ali i ljudi-kiborzi. Taj serijal pripada i fantastici i naučnoj fantastici, kao svojevrsna bajka iz budućnosti.

U pripremi je samostalna izložba pred Novu godinu u galeriji „Breg“, u Ulici kneza Miloša 10, ali prostor je zatvorenog tipa, pa se do njega može doći praćenjem informacija na društvenim mrežama. Sledeća samostalna izložba zakazana je za maj u Novom Sadu, u Velikoj galeriji SKC-a, dok ću početak sledeće godine provesti u Parizu, na rezidencijalnom programu „Cité des Arts“

NIKOLA:
Trenutno radim na novom ciklusu slika koji produbljuje odnos svetlosti, materije i unutrašnjih emocionalnih struktura, nastavljajući tok mojih dosadašnjih istraživanja. Samostalna izložba jeste u planu, a cilj mi je da ovaj ciklus oblikujem kao celinu jasne tematske i vizuelne koherentnosti, spremnu za prezentaciju u formi samostalne postavke.