Dobro je poznato da su u svetu kinematografije Španci jedni od vodećih, i to ne samo u Evropi. Žanrovi u kojima briljiraju su razni, kvalitet je neosporan, tako da se uvek možemo radovati kada saznamo da je Španija zemlja porekla nekog novog filmskog ili serijskog ostvarenja. Ove serije možda i nisu toliko dobile na medijskoj pažnji i nisu praćene kao neke druge, ali su svakako vredne gledanja i pričanja o njima. Zajedničke su im činjenice da su sve tri snimane na osnovu romana, kao i da sve tri unutar svoje radnje nižu dve vremenske linije, prošlu i sadašnju. Pred sobom imamo tri potpuno različite priče, svaku sa intrigantnim narativom, jako dobrom karakterizacijom likova i prelepim kadrovima jedne manje poznate Španije.
Otadžbina (Patria)
Otadžbina, zasnovana na romanu Fernanda Aramburua, saga je o dve porodice čije živote diktira politička situacija u Baskijskoj regiji. Bićuri i Miren bliske su prijateljice do trenutka kada Mirenin sin postaje pripadnik ETA-e, nacionalističke i separatističke organizacije koja se bori za nezavisnost Baskije i u svojoj borbi pribegava čestim protestima, ucenjivanjima, terorističkim napadima i ubistvima u kojem je nastradao i Bićurin suprug.
Putevi svih članova dve prvo prijateljske, a zatim zaraćene porodice vode u 80-te i 2010. godinu. Kroz vešto izvedena prisećanja i pogleda unazad saznajemo njihovu sudbinu i vidimo razloge koji su doveli do otuđenja. Nakon mnogo godina Bićuri se vraća u rodno selo i želi da sazna ko je ubio njenog muža jer nije podlegao ucenama ETA-e. Sin joj je doktor i vezan je za nju, dok kćerka nije tako bliska sa porodicom. Miren fanatički podržava sina u zatvoru, izrazito je religiozna uprkos ili upravo zbog kćerke koja je nepokretna i ne može da govori. Njen suprug je blag i povučen čovek i žali zbog ubistva svog najboljeg prijatelja. Drugi sin, toliko različit od prvog, daje na značaju baskijskoj kulturi tako što piše i stvara na baskijskom jeziku.
Svako od njih je kompeksna ličnost sa vrlinama i manama i ličnim problemima koje ostavljaju po strani zarad viših ciljeva u koji se sami uzdaju ili su im nametnuti. Svi oni na svoj način doprinose porodičnoj drami ali i pokazuju kakve posledice mogu imati politička uverenja i nacionalistička ideologija na obične ljude okovane u inatu i strahu. Emocije koje vladaju u nama dok ih gledamo su upravo one koje budi naslovna reč, otadžbina, velika, a često gorka. Suptilno je podvučen i malograđanski mentalitet, onaj najopasniji u situacijama neke vrste ratnog sukoba. Otadžbina je lekcija iz istorije, univezalna priča o pogrešnoj ideji koja uništava dobre odnose među bliskima.
Nered koji ostavljaš za sobom (El desorden que dejas)
Nered koji ostavljaš za sobom isprva deluje kao poetična drama, ali se kasnije pretvara u zamršenu misteriju. Ovaj roman Karlosa Montera dobio je nagradu Primavera de Novela. Rakel je nova profesorka književnosti, koja dolazi u rodno mesto svog supruga, u ruralno okruženje Galicije, gde će predavati nakon što je njena prethodna koleginica Viruka okončala svoj život pod nerazjašnjenim okolnostima. Viruka je ostavila nezamenljiv uticaj na svoje učenike i učenice i oblikovala njihove mlade živote, pa uprkos tome što je Rakel puna entuzijazma i želje za radom, ne uspeva da im se približi. Uskoro shvata da ništa nije onako kao što izgleda i da je škola puna tajni zajedno sa ljudima sa kojima svakodnevno živi i radi.
O ovom ostvarenju najbolje govori njen tvorac. Ovo je priča o neredu koji ljubav ostavlja kada nestane. Kako se oporaviti od odsustva voljene osobe? Želeo sam da kažem nešto što se vrtelo oko te ideje i želeo sam da to učinim u trileru. Nema policije, nema privatnih istražitelja. Želeo sam da to bude intimno, malo, strašno. Želeo sam da to snimim u svojoj zemlji, Galiciji, kako bi vlaga i kiša ušla u duh likova. Želeo sam videti ženu sa strahom da će izgubiti više ljudi u svom životu, i to u gradu i institutu gde ih takođe obeležava odsustvo nekoga.
Rakel i Viruka se nose sa sopstvenim demonima, svaka na svoj način i iako smatraju da su slabe i ne mogu da podnesu život koji žive, suprotstavljaju se drugima ali se na kraju dana najviše bore same sa sobom. Kada se završe angažovani časovi na kojima se čitaju i spominju klasični književnici, dolazi se do otkrića prilično ozbiljnih dešavanja kojima se niko nije nadao i koji pogađaju čitavu naizgled uspavanu zajednicu.
Devojka u snegu (La chica de nieve)
Devojka u snegu takođe je kao i prethodne dve serije temeljena na književnom bestseleru Havijera Kastilja. Njegov istoimeni roman jako je popularan u Španiji, pa je shodno tome dobio svoju kinematografsku adaptaciju. U toku povorke posvećene prazniku Tri kralja, devojčica Amaja Martin nestaje, iako su njeni roditelji prisutni. U velikoj gužvi po kišovitom vremenu, slavljenička atmosfera dopušta da devojčicu kidnapuju i njenoj majci i ocu od života naprave noćnu moru koja će trajati godinama. Glavna inspektorka zadužena za istragu otmice ne odustaje i kako vreme prolazi pokušava da uđe u trag ljudima koji po svemu sudeći nisu klasični tip otmičara. Ipak, glavna glumica jeste mlada novinarka pripravnica, hrabra i uporna Miren, koja sama želi da pomogne u potrazi ali biva uvučena u širu priču dok se bori sa ličnom traumom iz prošlosti.
Devojka u snegu govori o veoma realnim događajima sa neočekivanim ali mogućim raspletom. Inspiraciju za knjigu koja se prenela na seriju pisac je potražio u nestanku trogodišnje Kire Templton na paradi povodom Dana zahvalnosti u Njujorku 1998. godine. Nakon potrage koja nije urodila plodom nađena je odeća i nekoliko pramenova kose. Na dan njenog osmog rođendana, Kirini roditelji primaju paket sa VHS trakom i snimkom žive i zdrave kćerke.
Pored glumačke ekipe koja verno i sa potpunim poistovećivanjem doprinosi čitavoj atmosferi, neizvesnost da li će se do rešenja sa srećnim krajem ipak doći je ta koja drži pažnju, a ozbiljnost svih dešavanja zahteva potpunu koncentraciju. Uprkos sumornoj temi radnja uzbudljivo teče i završava se podjednako misteriozno, ostavljajući prostor za eventualni nastavak Devojke u snegu.
Serije su kratkog formata, tačnije prve dve imaju osam, a poslednja šest epizoda. Uprkos turobnim ali i istinitim ambijentima koji nam nude, gledaju se u dahu i pažljivo. Prijatan za uho španski jezik, odlične glumačke postave, teme koje se ne zaboravljaju i izdvajaju se jer su iako već postojeće, svejedno originalne čine da ih pogledamo, odaberemo omiljenu, a sve ih uvrstimo u dalju preporuku.
Naslovna fotografija: justwatch.com
