Pas je čovekov najbolji prijatelj. Odan, dobar i pun ljubavi. Retko ćete sresti osobu koja ne voli pse. Možda i nikad. I to s razlogom – osim što nam daju bezuslovnu ljubav (okej, postoji mali uslov: hrana i maženje), psi nam obezbeđuju i brojne zdravstvene pogodnosti. Imati psa znači brinuti o njemu, ali ujedno brinuti i o sebi. Kako se to psi brinu o nama?
Poboljšavaju zdravlje našeg srca
Psi ne samo da ispunjavaju ljubavlju naše srce, već brinu i o njegovom zdravlju. Studije pokazuju da vlasnici pasa imaju manji krvni pritisak, manji procenat holesterola i triglicerida, što doprinosi boljem opštem kardiovaskularnom stanju i manjoj mogućnosti za srčani udar. Vlasnici pasa koji ipak dožive srčani udar imaju veće šanse za oporavak kasnije.
Održavaju nas aktivnima
Lekari savetuju da odrasle osobe imaju bar dva i po sata umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Oni koji imaju psa će pre dostići taj preporučeni minimum, a da to uopšte neće doživeti kao neku obavezu jer će pre svega biti fokusirani na zajedničko vreme sa psom.
Vlasnici pasa su aktivniji po lošem vremenu – snegu, kiši, hladnoći i vetru – od onih koji nemaju psa. Jedno istraživanje je čak pokazalo da vlasnici pasa imaju više dnevne aktivnosti po lošem vremenu od onih bez pasa po najsunčanijem danu.
Takva aktivnost nam pomaže da ostanemo pokretniji u starijem dobu. Istraživanja pokazuju da stariji ljudi koji imaju psa imaju niži indeks telesne mase, manje posećuju lekara, više se kreću i generalno bolje osećaju.
Kao bonus dobijamo i…
Pomažu nam da smršamo
Ukoliko želite da smršate, povodac u ruke i pravac u šetnju sa psom. Iako je za mršavljenje potrebno mnogo više od toga, oni koji šetaju psa će verovatnije i brže smršati zbog tih 10, 20 ili 30 minuta dodatne dnevne aktivnosti. Najbolje je što tu aktivnost nećemo doživeti kao neko teranje i moranje, već kao odgovornost prema psu, što automatski povećava našu motivaciju.
Pozitivno utiču na naš društveni život
Kako starimo, sve nam je teže da upoznajemo nove ljude. To važi za sve osim za vlasnike pasa. Istraživanja su pokazala da oko 40% njih lakše sklapa prijateljstva, kao i da skoro svi tokom šetnje razgovaraju sa prolaznicma. Vlasnici pasa su otvoreniji i rado će se upustiti u razgovor o svom čupavom prijatelju.
Smanjuju stres
Samo nekoliko minuta sa psom nam je dovoljno da se bolje osećamo. Vreme sa psom smanjuje krvni pritisak i anksioznost, a povećava nivo serotonina i dopamina, koji su zaslužni za naše opšte dobro i mir. Psi pogoduju ljudima koji se bave stresnim zanimanjima i smanjuju napetost – kako u kancelariji, tako i kod kuće.
Daju nam značenje i svrhu
Nije tajna da, kako starimo, a naročito nakon odlaska u penziju, sve nam teže da osmislimo svoj dan i damo mu značenje. Psi su se pobrinuli za to tako što nas praktično primoravaju da nastavimo da se bavimo nečim, odnosno njima. Bez obzira na to kako se osećamo, pas će uvek želeti našu pažnju, da ga nahranimo ili prošetamo.
Na taj način psi sprečavaju samoću i izolaciju, koje su ključne za razvoj nekih kognitivnih bolesti. Daju nam razlog da ustanemo ujutru – moram da ustanem i pobrinem se za svog prijatelja.
Sprečavaju depresiju
Vlasnici pasa su generalno manje skloni depresiji od onih koji nemaju psa, u najvećoj meri zato što psi doprinose na mnogo načina boljem kvalitetu našeg života. Naročito su poznati terapeutski psi koji su tu da olakšaju depresiju bolesnima, zdravima, onima koji su preživeli neku traumu, mladima, starima i svima ostalima koji od nje pate.
Smanjuju alergije
Devedesetih godina prošlog veka verovalo se da pas u kući negativno utiče na alergije kod dece. Međutim, nedavno istraživanje došlo je do suprotnih rezultata – pas u kući blagotvorno deluje na dečije alergije (umanjuje ih za čak 33%) i doprinosi jačem imunom sistemu dece.
Zaslužni su za ređe posete lekaru
Ako imate psa i preko 65 godina, šanse su da tražite pomoć lekara 30% ređe od onih koji nemaju ljubimca. Iako i drugi ljubimci doprinose boljem zdravlju, psima najviše treba da se zahvalimo na zdravstvenim pogodnostima.
Upozoravaju na bolesti
Veruje se da pas može da pomogne u otkrivanju, lečenju i podnošenju raznih bolesti. Nekoliko primera:
– Neki psi su trenirani da nanjuše rak kože, bešike, bubrega ili prostate;
– Službeni psi pogoduju ljudima koji su preživeli velike povrede mozga, koji boluju od autizma ili reumatoidnog artritisa;
– Psi umirujuće deluju na obolele od Alchajmera, naročito u trenucima emotivne nestabilnosti ili agresije.
Prosto su sjajni, zar ne?
Ali, oprez!
Imati psa znači biti konstantno izložen jednoj opasnosti. Psi su krivci za veliki broj padova godišnje. Od svih nezgoda te vrste za koje se mogu okriviti ljubimci, psi su krivi za bar 88%. Najveći broj ovakvih nezgoda kod starijih ljudi može imati ozbiljne posledice – slomljene kosti ili duge oporavke u bolnici. Stoga, ako planirate da udomite psa, uzmite u obzir potencijalne probleme s pokretljivošću i preduzmite korake da smanjite rizik od padova.
Naslovna fotografija – pinterest.com