Od svoje devete godine u istom klubu, od čega sedamnaest sezona u prvom timu. Kapiten i kada se gubi i kad se pobeđuje. Dete “Mersisajda” i ikona “Enfilda”. Kapiten Liverpula – Stiven Džerard.
“KOP” nije verovao da će imati većeg ljubimca od Kenija Dalgliša. Ipak je on bio napadač, neko kome je predodređeno da bude zapamćen. Uvek su se cenili dobri golmani, pouzdani štoperi, bekovi i igrači veznog reda ali zna se da sva slava ide strelcu pobedonosnog gola.
Uostalom Stiven je bio samo još jedan igrač iz Liverpulove omladinske škole koji je tog 29. novembra 1998. godine debitovao u pobedi nad Blekburnom.
"Fresh-faced teenager, Steven Gerrard!"
🗓 #OnThisDay in 1998…
We all know who he is now, that's for sure. 🙌https://t.co/DQTT6YzE10
— Liverpool FC (@LFC) November 29, 2016
Za dve sezone se ustalio u prvom timu a već 2001. godine je osvojio trofej Liga kupa, FA kupa i Kupa Uefa. Naredne tri sezone pod vođstvom Žerara Ulijea podigao je još jedan trofej u Liga kupu kao i superkupove Evrope i Engleske ali zna se koji su trofeji glavni – titula u ligi i pehar Lige šampiona. Liverpul je tih godina pravio greške u prelaznim rokovima. Stiviju to nije smetalo. On je polako ali sigurno stasavao u vođu i predvodnika jedne nove snage. Ulije je za to vreme izgubio poverenje navijača i nešto je moralo da se desi da bi se došlo do krova Evrope.
Rešenje problema – Rafa Benitez.
Kada se iz današnje perspektive pogleda tadašnja igra Liverpula ne može se reći da je on preporodio Liverpul, kao što je Gvardiola preporodio Barsu, ali jedna stvar je ipak značajno uticala na igru “Redsa” a to je dovođenje Ćabija Alonsa. Za stručnjake na Ostrvu u to vreme Stiven je bio najbolji “box-to-box” vezni igrač na svetu i niko ga nije video u ulozi klasične desetke a kamoli ne desnog spoljnog. Niko osim Beniteza. Alonso je preuzeo defanzivnu ulogu a kapiten je imao svu slobodu u napadu koju je oduvek želeo. Sam Alonso je posle nekoliko godina bio i razlog neslaganja Džerarda i Beniteza gde je kapiten bio ogorčen odlukom da se Ćabi proda Realu. U svojoj autobiografiji Džerard je između ostalog napisao da je već na prvom zajedničkom treningu sa Alonsom avgusta 2004. godine prepoznao njegov kvalitet i da je on daleko najbolji vezni igrač sa kojim je igrao. Takođe je naveo da krivi upravo Rafu za njegov odlazak smatrajući cenu od 30 miliona funti za siću uzimajući u obzir šta je sve Alonso postigao posle toga u Madridu i Minhenu kao i u španskoj reprezentaciji. Čak je naveo i da bi u slučaju da postane trener Liverpula za asistenta izabrao upravo Alonsa.
Liverpulu u sezoni 2004/05 u ligi nije išlo sve po planu. Gubili su velike utakmice od Junajteda i Čelsija a saplitali su se i protiv Boltona i Midlsbroa. Posle eliminacije iz FA kupa ostala je samo Liga šampiona gde su se na Enfildu provukli protiv Olimpijakosa u poslednjem kolu nakon čega im se sve otvorilo. Redom su padali Leverkuzen, Juventus i Čelsi a onda finale i nezaboravna istanbulska noć. Šta trener može da kaže na poluvremenu timu koji gubi 3-0? U svojoj autobiografiji Karager je citirao Rafu: ,,Haman menja Finana i igramo 3-5-2. Pirlo vodi igru iz sredine i zato želim da Luis i Stivi igraju oko njega tako da ih brojčano nadjačamo na sredini i ne dozvolimo mu (Pirlu prim. aut.) da dodaje loptu.” Tim ga je poslušao a preokret je pokrenuo ko drugi do kapiten. Jedan skok i trzaj glavom, pa golčina Šmicera i penal gde je Alonso imao puno sreće. U produžecima bunker pa u lutriji šta bude. Dudek je postao heroj, a njegov ples na gol liniji legendaran. Najlepša noć u istoriji Liverpula. ŠAMPIONI EVROPE! Džerard inače nije prisustvovao proslavi obeležavanja deset godina od ,,Istanbulskog čuda’’, ali je povodom toga izjavio:
,,U Istanbulu ćete me verovatno videti za 40 godina kada se bude obeležavalo 50 godina od finala. Tada ću lepo biti star – imaću 75. godina”
https://www.youtube.com/watch?v=kKNfwfI8wHU
Kako to obično biva usledilo je otrežnjenje. Naravno moralo je da se vrati Liverpulu dve godine kasnije u Atini gde ih je baš Milan pobedio. Već naredne sezone Liverpul je ponovo igrao polufinale ali Čelsi je bio bolji a poslednji veliki rezultat je bilo polufinale Lige Evrope 2010 protiv Atletika. Za to vreme Džerard je stigao do nagrade igrača sezone 2009. godine i već je postajao kandidat za pravu legendu kluba. Kao da to već nije bio.
Za reprezentaciju Džerard je odigrao 114 mečeva i nije ostvario zapaženiji rezultat. Gordi Albion je išao na sva velika takmičenja od 2000. godine, kada je Džerard debitovao za nacionalni tim, ali dalje od četvrtfinala se nije moglo.
Posle sjajnih uspeha pod Benitezom Liverpul su preuzimali Hodžson, Dalgliš i Rodžers. Prva dva nisu napravila zapaženiji rezultat i jedino se pamte Džerardova tri gola Evertonu 2012. godine dok je pod Rodžersom sve bilo tu. Sve dok nije došao Čelsi na Enfild. Sve dok se kapiten nije okliznuo.
Nakon sušne sezone 14/15, šestog mesta u ligi i šest golova u mreži svog voljenog kluba u poslednjem kolu od Stouka odlučio je da se oprosti od dresa Liverpula. Otišao je preko bare u LA Galaksi. Međutim, već 24. novembra 2016. zbog raznih povreda i loše forme definitivno završava karijeru.
Od saigrača su mu, pored Ćabija, najdraži bili Tores i Suarez, a najlošije se slagao sa Diufom. Što se tiče novih snaga na Enfildu najviše voli Kutinja kao i menadžera Klopa. Kaže da ne podnosi Stjuarta Pirsa i sudiju Martina Etkinsona.
Oduvek je cenio Murinja i više puta je izjavio da mu je žao što se ta saradnja nikada nije ostvarila. U Liverpulu mu je najbolji prijatelj bio fizioterapeut Kris Morgan pogotovo za vreme teške povrede 2011. godine kao i posle greške protiv Čelsija kada su zajedno slavili poraz plavaca u polufinalu protiv Atletika.
Džerard je oženjen dugogodišnjom devojkom Aleks sa kojom ima tri ćerke. Kolika je veličina, pokazao je kada je dečaka koga je udario kolima posetio u bolnici, i tom prilikom mu poklonio kopačke sa potpisom Vejna Runija. Svoju autobiografiju je završio rečenicom: “Ja igram za Džona Pola.” Citat se odnosi na njegovog preminulog desetogodišnjeg rođaka koji je tragično izgubio život u nesreći na stadionu Hilsborou u Šefildu.
Da li je predodređen za velikog trenera ostaje da se vidi? Činjenica je da je već preuzeo mlađi “pogon” Liverpula na savet Jirgena Klopa.
Ono što je Maldini bio za Milan i Skols za Junajted to je Džerard za Liverpul. Igrač, kapiten, vođa, legenda. Od svih opisa možda najbolji za Stivena je dao Dejlimejl (Dailymail):
,,Liverpul bez Džerarda je kao Bitlsi bez Pola Makartnija.’’
