Šta se krije u toj prepoznatljivoj „maloj plavoj kutiji“, osim jednostavnog i autentičnog komada skupocenog nakita koji se dobro pamti i čuva, omogućavajući da nosimo svuda sa sobom uspomene i važne trenutke iz života? Rafinirano srebro i dijamanti visokog kvaliteta pretočeni u prefinjeni i elegantni dizajn svakako, ali kakva zapravo priča stoji iza brenda Tifani (Tiffany & Co.)? Jedinstvenim i neponovljivim globalnim fenomenom čiji uspeh datira još iz 1837. godine?
U pitanju je priča koja, kad počne da se istražuje, pomalo podseća na savremenu bajku: Priča o uspehu, o prestižu, o magiji, priča o ljubavi i ostvarenju snova… U čijoj pozadini je u isto vreme i manje glamurozna i popularna priča o eksploataciji i surovom izrabljivačkom kapitalističkom sistemu koja je uvek tu i vreba iz senke. Ali pošto sam ja u stvari sanjarka, rešila sam da, u nastavku, priču o Tifaniju interpretiram kao Savremenu bajku o Plavom u kojoj dobro ipak pobeđuje, uz veliki „hepi end“.
Mesto u kojem bajka o Plavom počinje svakako jeste grad Njujork, uzet kao kulturološko srce i jedan od svojevrsnih najvećih brendova S.A.D-a: Srž cliché ideja o ostvarenju snova (ma koliko se oni veliki i nedostižni činili i tako dalje), mesto široko otvorenih vrata za svaku „malu dušu“ koja u njega dođe u potrazi za samoostvarenjem, srećom i uspehom.
Može se reći da je Tifani važan za Njujork u istoj meri u kojoj je Njujork važan za priču o Tifaniju. Dakle, u pitanju je jedna viševekovna međuzavisna romantična veza koja je ovekovečena i kroz klasik iz 1961. – „Doručak kod Tifanija“ (Breakfast at Tiffany’s), u kojem je čuvena radnja Tiffany & Co. na Petoj Aveniji Njujorka predstavljena kao mesto u kojem „ne može da se desi ništa loše“ (parafraza jedne od čuvenih parola Odri Hepbern iz filma u ulozi Holi – večite sanjarke i zaljubljenice u Tifani dijamante).
Iako verujem da je ovaj film u velikoj meri doprineo internacionalnoj komercijalizaciji Tifani imena, u pitanju je brend čiji su ideali od samih početaka postavljeni prema idejama ekskluzivnosti i luksuza, više nego prema popularnoj slavi, i kome na početku šezdesetih godina prošlog veka svakako nije bila potrebna dodatna reklama da bi stekao reputaciju. Iako je danas možda prva asocijacija na kompaniju upravo neka od čuvenih parola, ili pak uvodna scena iz pomenutog filma, Tifani je kompanija koja od početka svog postojanja ima jasnu viziju koja je vodila sve do današnjih dana, preživljavajući sve socialno-političke specifičnosti različitih istorijskih perioda, sve ekonomske i političke krize, sve ratove itd.
Kroz sve turbulencije Tifani je uspevao uspešno da pronađe pravi put, prilagođavajući se odlikama vremena, ali u isto vreme ostajući veran sebi i verujući u beskrajnu moć estetike i čistog kvaliteta.
(Ukoliko to niste znali, Tifani je u prošlosti proizvodio između ostalog i mačeve za Američki Građanski rat, hirurški materijal i delove oružja za Svetske ratove, zaslužan je i za dizajn i proizvodnju trofeja za Super Bowl još od 1967. godine, kao i za čuveni logo „E Pluribus Unum“ na novčanici od jednog dolara…)
Ali ima li bilo šta magično u predmetima poput delova oružja? Bilo šta bajkovito? Bilo šta auratično? Ono što vidimo kada uđemo u jednu od mnogobrojnih Tifani radnji širom sveta jeste ono što suštinski i čini Tifani bajku – Lepota jednostavnosti i elegancije, dijamanti koji se sijaju, ali ipak ne štrašte, nota vedro plave boje koja se provlači kroz delove enterijera ostavljajući utisak spokoja i harmonije, svetlost koja se reflektuje o staklene površine i vitrine u kojima nakit deluje prirodno i ušuškano, nenametljivo ali ipak efektno i vanvremensko.
Takav sam utisak makar ja stekla kad sam prvi put kročila u jednu od Tifani radnji, višespratnicu na obali Ženevskog jezera, gde me je na ulazu dočekao portir sa velikim nacrtanim osmehom na licu, želeći mi ugodan i prijatan boravak u „Tifani Svetu“, dok je Odrin pogled sa zida pratio svaki moj korak kroz prostorije koje su u celini izgledale kao umetničko delo, za čiji je svaki detalj posvećena ogromna pažnja.
Na tren mi se učinilo kao da sam u Tifani bajci, u kojoj kao da je vreme stalo, ili ima neki svoj tok, u kojem je lepota jedna, nedeljiva, neograničena, odupire vremenu i svemu što je prolazno; lepota koja pronalazi pravi put, lepota koja ne zna za krize i turbulencije, ne zna za nemaštinu.
Ovo iskustvo me je inspirisalo i navelo da se zapitam: „Ko su zapravo protagonisti bajke o Plavom? Dijamanti i srebro u centru pažnje svakako, plava kao zakonski zaštićena boja poznata i kao „Tiffany Blue 1837“ u Pantone skali boja, kao zaštitni znak brenda, ali ima li kakvih tela od krvi i mesa koji čine fabulu, i ko su zapravo savremene muze, princeze i prinčevi ove bajke?
Ljudi poput glumice Ele Faning (Elle Fanning), ako je sudeći po novoj Tifani kampanji, koju čini video sa rekreacijom čuvene scene iz filma „Doručak kod Tifanija“, u kojem možemo videti Elu kako u plavom igra do ostvarenja svojih snova o posedovanju ogromnog žutog dijamanta, iako na kraju ipak ne uspeva. Po samim parolama koje prate ovu kampanju, ona je „moderna muza“ koja „veruje u snove“. Bajka ne može biti ilustrativnija i bukvalnija od toga, zar ne?
Međutim, ono što sam ja zaključila na osnovu ličnog iskustva, iako sam iz Tifani radnje otišla praznih ruku, jeste da ona prestavlja središte bajke, mesto aure u kojem svaka „obična duša“ može biti i zapravo jeste glavni akter, mlada Ele Faning, princ ili princeza, jer je navedena da se tako oseća.
Ako se tome doda i činjenica da je Tifani zvanični borac za očuvanje životne sredine, uz mnoge kampanje i kolekcije nakita čiji su prihodi u potpunosti bili posvećeni borbi za ugrožene životinjske vrste, kao i podizanja svesti o „savesnom miniranju“ (šta god to suštinski značilo), čini se da tajna uspeha ove kompanije leži upravo u materijalizaciji snova i projektovanju psiholoških i emotivnih vrednosti i ideala u nežive predmete, dajući im posebnu i neuhvatljivu auru.
Posle svega, čini se da je u Savremenoj bajci o Plavom, Tifani definitivno glavna dobra vila…
