Oskarovka Alisija Vikander kao Lara Kroft i Džon Bojega kao naslednik Idrisa Elbe. Zašto nekim serijalima treba novo odelo, a zašto neke druge ne treba dirati? Stiven Spilberg i umetnost režiranja filmova iz žanra naučne fantastike.
TOMB RAIDER
Dugo smo čekali novi film o Lari Kroft. Toliko je prošlo da se niko ni ne seća koliko je delova imao originalni serijal, da li je priča završena i da li bilo ko može da igra tu ulogu posle Anđeline Džoli. Daleko od toga da su ti filmovi odisali nekim kvalitetom, ali su se urezali u sećanje i na neki način postali kultni kod obožavatelja serijala video-igara. Izlaskom nove igre, 2013. godine, naslućivalo se da može da se dogodi i filmska adaptacija, jer je taj naslov imao sve neophodne sastojke za jedan blokbaster. Upravo se to i desilo.
Iako su fanovi zahtevali da Kamila Ludington, glumica koja je glavnoj junakinji pozajmila glas i radila motion-capture za igru, bude nova Lara, norveški reditelj Roar Uthaug se ipak opredelio za oskarovku Alisiju Vikander. Zvezda filmova Eks mašina i Dankinja sada je imala nešto zahtevniju ulogu koja je tražila i fizičku transformaciju. Uz pomoć trenera Magnusa Ligdbeka i njegove metode treninga, glumica je u tome i uspela, čime je dobila sve što je bilo neophodno za ulogu Lare Kroft.
I u ovom filmu je primetan nedostatak svega onoga što krasi nove igre. Priča je nejasna i nepovezana, sporedni likovi su neubedljivi, a kritike za film nisu dobre. Jedino je lik Lare Kroft pogođen, dobro odigranom ulogom od strane glavne glumice . Za prvi deo serijala koji je ribut – sasvim dovoljno.
BITKA ZA PACIFIK – POBUNA
Šta sve nije dobro u filmu Bitka za Pacifik – Pobuna? Dosta toga, ali prvo ćemo o plusevima. Jedna od svetlijih tačaka ovog ostvarenja je mlada Kejli Spaeni. Harizmatična glumica se odlično pokazala u ulozi Amane Namani, mlade skupljačice otpada od kojih sastavlja jegere i sanja da postane kadet na akademiji. U prvi mah se čini da je i ona potpuni promašaj, u smislu loše hemije sa Bojegom, ali tokom filma polako shvatate da je on taj koji pravi problem.
Pored Kejli, tu je i Čarli Dej (poznat po seriji Uvek je sunčano u Filadelfiji). U odnosu na prvi deo filma Dej više nije upečatljiv, ali to nadoknađuje dobrim humorom. Jedini problem je što je njegov lik u drugom delu zao, pa ne treba da bude smešan već ozbiljan. Time dolazimo do glavnog problema ovog filma, a to je loša raspodela uloga i nedostatak prave ideje reditelja Stivena S. Denajta. On nije imao lak zadatak, jer je morao da nasledi Giljerma del Tora, ali, ono što je bilo do njega, je mogao, pa čak i morao bolje da uradi.
Izbor Džona Bojege za glavnu ulogu je logičan potez, ali čak i u ovom žanru, mora da postoji dobar scenario. Šale koje Bojega izgovara, a koje se tiču njegove neodoljivosti, ne odgovaraju scenama sa Spaeni i više su čudne nego duhovite. O Skotu Istvudu, sinu velikog Klinta, ne treba trošiti reči, jer je i on bio bezličan.
Primetno je i to kako Denajt na silu pokušava da spoji nespojivo. Opčinjen serijalom Gandam on je želeo da napravi svojevrsni omaž, ali sve te bitke jegera i kaidžua izgledaju više kao loša imitacija i pokušaj komercijalizacije i pravljenja nekih novih Transformersa. Bitka za Pacifik – Pobuna ima odlične bitke, ali to je sve fasada ispod koje nema ničega. Kome je ta činjenica dovoljna, treba da ode u bioskop i pogleda ovaj film.
READY PLAYER ONE
Filmska adaptacija romana Ernesta Klajna čekala se skoro sedam godina. Odgovornost da ekranizuje ovo remek-delo preuzeo je Stiven Spilberg, a rezultat svega toga je još jedan klasik.
Virtuelni svet Oaza je odlično izbalansiran sa mnoštvom referenci iz gejming i pop-kulture. Nešto što će u budućnosti verovatno biti realnost sasvim je verno prikazano. Pravi gejmeri su se prepoznali u ovom filmu zbog svega što im inače pruža veliko zadovoljstvo ili ozbiljnu glavobolju.
Mikrotransakcije, levelovanje junaka, kustomizacija svog avatara, samo su neke od stvari na koje je Spilberg svesno stavio akcenat znajući koja je ciljna grupa ovog filma. Šmek je u tome što i pored svih tih stvari, koje nisu jasne običnim smrtnicima, Ready Player One mogu da pogledaju svi uzrasti i da podjednako uživaju u njemu.
Najoštrije kritike filmu upućene su od ljubitelja knjige. Njihova glavna zamerka bi mogla da stane u tri reči: NIJE TO TO! Nešto što je oduvek bio problem kod adaptacija knjiga ili video-igara leži u činjenici da nijedan reditelj (bio to Džekson, Spilberg ili neko treći) nikada ne može u potpunosti da zameni magiju čitanja knjige.
I pored svega, film je umetničko delo sa dopadljivom glumačkom postavom i sjajnom pričom. Neke nove generacije će tek za nekoliko godina shvatiti važnost ovakvog ostvarenja. Uvek bude tako sa filmovima režisera koji su ispred svog vremena.