Piše: Sanja Dutina
Kada glavni lik filma Limitless, Edi Mora, proguta NZT pilulu, on ne postaje Supermen, ali uspeva da dosegne svih 100 odsto kapaciteta svog mozga.
Za razliku od fluorescentne plave pilule iz filma Lucy (o kom ste mogli da čitate ovde, razbijajući zabludu da ljudi koriste samo 10-20 odsto mozga), fiktivna supstanca NZT ne dovodi do telepatskih ili telekintečkih moći, niti konačne dematerijalizacije. Zapravo, NZT je nekako više baziran na realnosti, nema nadljudskih supermoći, prosto daje pristup svakom delu Edijevog mozga i njegove funkcije pojačava na maksimum.
Kada popije pilulu, Edi dobija pristup svemu što je ikada pročitao, video ili čuo (jer sve je to negde pohranjeno u našem mozgu, samo nemamo pristup). On obrađuje i koristi informacije mnogo brže nego ranije – pisanje knjige završava praktično za jedan dan, filmovi o Brus Liju iz detinjstva pomažu mu da se bori kao pravi majstor borilačkih veština, uspeva da smota komšinicu prisećajući se knjige iz filozofije sa kojom se susreo tokom koledža, a zahvaljujući neverovatnim analitičkim veštinama manipuliše berzom i postaje milioner.
Da se razumemo, naravno da u realnosti ne postoji nikakva magična pilula koja prati efekte NZT-a. Međutim, težnja da se pojačaju ljudski potencijali postoji od pamtiveka i deo je bezbrojnih mitova i legendi. U različitim istorijskim periodima različite supstance su se predstavljale kao pojačivači moždanih funkcija. Kokain je, na primer, prva farmaceutska supstanca koja se promovisala kao „kognitivni pojačivač“. Sigmund Frojd je jedan od ljudi koji su kokain predstavljali na ovakav način – kao drogu niskog rizika, koja slobodno može da se redovno uzima kako bi se oslobodili umora, postali izdržljiviji ili generalno imali bolji kognitivni učinak.
Od 30-ih do 70-ih godina prošlog veka, ovu ulogu su preuzeli amfetamini. Farmaceutske kompanije su tvrdile da amfetamini pojačavaju „mentalni učinak“, a studenti su ih koristili prilikom spremanja i polaganja ispita, ali i kako bi se bolje proveli na univerzitetskim žurkama. Studenti su i danas, sudeći po aktuelnim akademskim člancima, i dalje najveći potrošači „pametnih pilula“.
Istraživanje u naučnom časopisu Nature 2008. godine pokazalo je da je jedan od pet čitalaca (a pretpostavlja se da su to većinom akademici i naučnici) isprobalo bar neku supstancu za bustovanje mozga. Film Limitless je dakle odraz interesovanja javnosti za „neuropojačivače“, koji decenijama ne gube na popularnosti.
Današnje „pametne pilule“ uglavnom se odnose na lekove koji se prepisuju za lečenje demencije ili ADHD-a, samo što ih koriste zdravi ljudi bez ikakvih psihijatrijskih ili neuroloških poremećaja, u nadi da će pojačati svoje kognitivne funkcije, ili bar pažnju, učinak i fokusiranost.
I našim medijima je proteklih godina pažnju privukao lek modafinil, kao čudotvorna supstanca – pametni lek koji zaista pojačava moć mozga. Modafinil se prvobitno koristio za lečenje narkolepsije, preterane pospanosti i poremećaja sna. Tekstovi naglašavaju da je prošao sve rigorozne testove i da je njegova moć potvrđena. Međutim, eksperti nisu sigurni ni kako tačno modafinil funkcioniše niti kakvi su dugoročni efekti, što ga svakako ne čini bezazlenim.
Najstariji i najpopularniji stimulans je kofein. Svako ko pije kafu zna da kofein pojačava budnost i pažnju, ali su ipak efekti kratkoročni, a i brzo dolazi do tolerancije na njegove efekte. Istraživanja pokazuju da koefin ne utiče na naše postignuće vezano za zadatke učenja i pamćenja, dakle ne utiče u situacijama kada nešto namerno hoćemo da zapamtimo. Efekti se vezuju samo za pamćenje pasivno predstavljenih informacija, a takođe ne utiče ni na dugoročno pamćenje. U niskim dozama može da umanji anksioznost, dok u većim dozama povećava uzbuđenost, anksioznost i nervozu. Sve u svemu, kofein je veoma slab stimulans i ne može se smatrati „kognitivnim pojačivačem“.
Uz kofein kao prirodni stimulans pominje se kompleks vitamina B i C kao neuroprotektivni, ali i ekstrakt biljke ginko biloba. Mnogi studenti su svojevremeno pili ginko čaj tokom spremanja ispita. Ipak, rezultati studija su razočaravajući i zaključak je da nema ubedljivih dokaza o pozitivnim efektima bilobe na bilo koju kognitivnu funkciju, pa ni pamćenje.
Kao što i sam film pokazuje na Edijevom primeru, „pametne pilule“ nisu bez rizika. Neki od neželjenih efekata uzimanja lekova koje smo naveli i još osamdesetak koji se pominju u literaturi i na internet sajtovima, jesu anksioznost, nesanica, uznemirenost, manija, srčana aritmija, visok krvni pritisak i naravno – zavisnost.
Limitless naglašava da NZT ima bolje i jače efekte na ljude koji su pametniji, tj. razvijenijih kognitivnih kapaciteta – zato uostalom Edi postaje milioner, dok zelenaš od kojeg pozajmljuje novac čak i uz NZT ostaje u domenu svojih kapaciteta. Suprotno NZT-u, studije pokazuju da „pametni lekovi“ mogu povećati učinak kod niske i prosečne inteligencije, dok su efekti minimalni kod visoko inteligentnih. Suština je da pametni ljudi valjda već funkcionišu optimalno. Takođe, stariji ljudi nemaju mnogo koristi od kognitivnih pojačivača. Na primer, Ritalin, najpoznatiji lek kojim se tretira hiperaktivni poremećaj – ADHD, poboljšava pamćenje i pažnju kod mladih, ali ne i kod odraslih. Otvoreno je i da li uopšte imaju uticaja na odmorne i zdrave odrasle osobe, jer su dokazi kontradiktorni i još uvek kontroverzni.
Najveći problem je pretpostavka da pojačavanje određenih kognitivnih funkcija šteti drugim funkcijama (svaka magija ima svoju cenu!), a pitanje je da li uopšte dolazi do poboljšanja ili je krivac placebo efekat. Uzimanje lekova koji se predstavljaju kao „pametni“, može povećati samopouzdanje, a samo očekivanje da efekti postoje može poboljšati postignuće.
Ejmi Arnstern, profesorka neurobiologije na Jejlu, tvrdi da postoji raskorak, siva zona između apstraktnih, teorijskih koncepata kognicije i našeg znanja o tome kako mozak fiziološki funkcioniše, a upravo u toj sivoj zoni kognitivni pojačivači treba da deluju.
„Mislim da ljudi o pametnim lekovima razmišljaju kao o steroidima u atletici, ali to nije dobra analogija, jer steroidima stvaramo nove mišiće. Sa pametnim lekovima, sve što se dešava jeste da koristimo mozak koji imamo i stavljamo ga pod optimalno hemijsko stanje.“
Činjenica je da za sada ne postoje ubedljivi dokazi da bilo koja popularna supstanca to zaista i čini.
Reference:
Nehlig, A. (2010). Is caffeine a cognitive enhancer? Journal of Alzheimers disease, 20.
Laws, K. R. et al. (2012). Is Ginkgo biloba a cognitive enhancer in healthy individuals? A meta-analysis. Human Psychopharmacology, 27(6).
Hall, W.D. & Lucke, J.C. (2010). The enhancement use of neuropharmaceuticals: more scepticism and caution needed. Addiction, 105(12).
Izvor naslovne fotografije: Movie Quotes and More