„Dokle god postoji život, postoji i nada“.
Kad je imao 21 godinu, dijagnostifikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza. To ga nije sprečilo da završi fiziku na Oksfordu, a zatim doktorira na Kembridžu.
Kad je imao 29 godina, za svoj esej o crnim rupama dobio je prestižnu Gravity Research Foundation nagradu. Tokom godina, došao je do izuzetno značajnih saznanja vezanih za crne rupe, među kojima je i to da emituju radijaciju – takozvanu Hokinsovu radijaciju.
Kada je imao 41 godinu, zajedno sa naučnikom Džejmsom Harlom objavio je jednu o najistaknutjih teorija o nastanku univerzuma. Po njoj, vreme nije postojalo pre Velikog praska.
Kada je imao 46 godina, objavio je knjigu “Kratka istorija vremena”, koja je za 20 godina prodata u 10 miliona primeraka.
Juče je, 14. marta, preminuo Stiven Hoking (Stephen Hawking), jedan od najvećih umova današnjice.
Kad su saznali od čega boluje, doktori su predviđali da će živeti još samo nekoliko godina. Možda, da neće doživeti ni da diplomira.
Stiven ne samo da je to doživeo, već je postao teoretski fizičar, kosmolog, autor 15 knjiga i direktor Centra za teoretsku kosmologiju Univerziteta u Kembridžu. I u svemu je bio izuzetan.
„I pored toga što ne mogu da se pomerim i mogu da pričam samo preko kompjutera, u mojoj glavi, ja sam slobodan”.
Prvi je fizičar koji je kombinovao opštu teoriju relativiteta i kvantnu mehaniku. Jedan je od retkih koji su uspeli da komplikovane i zahtevne stvari kojima se bavio predstavi, na jednostavan i razumljiv način, široj publici u svojim knjigama.
Jedina neostvarena želja mu je bila da ode u svemir.
„Potrudite se da razumete ono što vidite. Pitajte se zašto Svemir postoji, budite radoznali. I koliko god se život činio težak, uvek postoji nešto što možete da uradite i nešto u čemu možete da uspete. Najbitnije je da ne odustajete”.
Teško će se skoro roditi osoba sa tolikom snagom uma, talentom i glađu za znanjem.
Neko ko, dok gleda kako mu telo svakim danom sve više otkazuje, u tolikoj meri širiti granice ljudskog saznanja.
Neko ko će svojim ličnim primerom pokazati da apsolutno ništa nije nemoguće.
„Ja sam dete koje nikad nije odraslo. I dalje stalno pitam ‘kako’ i zašto’ i ponekad nađem odgovor“.
Rođen je 8. januara, na dan Galileove smrti.
Umesto momenta kad su predvideli lekari, bolest ga je pobedila tek 50 godina kasnije.
Umro je 14. marta, na dan Ajnštajnove smrti i broja Pi.
Slučajnost? Teško.
Gospodine Hoking, doviđenja.
Nadamo se da ste sada slobodni, negde među zvezdama, bez stega ovozemaljskog tela.
“1. Zapamti da gledaš na gore, u zvezde, a ne u svoja stopala.
2. Nikad ne odustaj od rada. Rad daje smisao i svrhu, život je prazan bez njega.
3. Ako imaš toliko sreće da nađeš ljubav, ne zaboravi koliko je ona retka i ne odbacuj je.”
Izvor naslovne fotografije: biography.com