– “Vidi je, koliko je samo zdepasta u tim kineskim čizmama preko kolena…”; “Koliko samo ima ružnog dečka!”; “Sve će to da raskine…”; “Jadna, iz Centra prešla u Borču…”.
Svi mi, ljudi, stalno imamo potrebu nešto da komentarišemo. Konstantno, bez prestanka, u svakom mogućem trenutku, događaju, bili oni prikladni ili ne, pozitivini, negativni… Komentarišemo svakoga, neumorno, na društvnim mrežama, telefonom, javno, krišom, u grupi, van nje… Svakodnevno smo željni novih sadržaja i promena, kako bismo mogli da iznesemo sopstveni sud, baš o tome. Radimo to svi, naravno, radiš i ti, da, ti, koji čitaš ovaj tekst, verovatno već imaš neko mišljenje o ovome što pišem, možda si već izašao iz teksta jer ti je sranje, a možda ćeš ga i pročitati, jer samo čekaš da vidiš u kojoj meri će komentari biti “sočni”.
– “Vidi joj butine, pravi balvani, spojile se skroz..”; “Ta boja kose joj stoji katastrofa!”; “Ma on se stalno opija, ne radi ništa drugo u životu…”; “Neće mu tamo biti bolje…”.
Najčešći komentari uglavnom su oni negativni, jer eto, živimo u svetu punom mržnje, nezadovoljstva, prvenstveno sopstvenog, pa kad ne možeš da izdržiš toliku negativu u sebi, moraš da je širiš okolo. Neki to rade jer su tako vaspitani, drugi zbog okoline koja ih je naučila da je to najnormalnije, da svakoga i sve mora da se tiče, da svako ima pravo sve da zna, a onda i doda svoju opasku, povodom svega.
Čujem tako često da Beograd nije selo. Srbija isto. Da nije do mentaliteta, da smo svi mi samo elita, sveti narod, koji trči da zimuje i bude viđen po Zlatiboru i Kopaoniku, da bi na taj način iskazao status u društvu, čast izuzecima.
Meni su lično takvi ljudi smešni na poseban način, pogotovo zato što nisam iz tog sveta i nemam takve prioritete. Ali eto, upravo sam i ja pridala značaj nečemu čime nije da se rugam ili ne razumem, nego me zapravo potpuno ne interesuje. Ali ipak, baš to poželeh da uzmem za primer i, jelte, iskažem svoj stav, potvrdim interesovanje, ali i osudim. Ili treba da se ogradim na najlakši mogući način – „Ja ne osuđujem, ja samo komentarišem…“
– “Jadnik, prevario je sa onom Irenom”; “Ma on je stalno na ekserima, vidi koliko je iskrivljen”; “Pogledaj mu bivšu…”; “Postala starleta, prava kurva i sponzoruša…”.
Priznaću da osuđujem, priznaću da to radim svesno i nesvesno, čak i da često nisam fer. Priznaću i da sam mnogo puta u životu osuđivana za sve i svašta, kao i da sam se mnogo puta ljutila kada sam čula sve i svašta, bilo to istina ili ne. Uvek imam te misli – Odakle im za pravo, Neka gledaju svoje živote, Pogledaj prvo sebe… Naravno, odakle meni prvoj pravo… Onda sam se malo osvestila, počela da analiziram samu pojavu ovakvog ponašanja i shvatila da mi prosto ne možemo da živimo bez toga. Bez osobine koja nas sve čini ljudima, samo je pitanje kako je ispoljavamo i koliko je zloupotrebljavamo.
– “Nema taj ni dinara…”; “Glumi da je srećna na Instagramu…”; “Tattoo joj nema nikakvo značenje…”; “Čemu zelena boja kose?”.
Hajde da se danas, koliko god kritikovali, kakvi god bili, okrenemo sebi. Da, čak i ti koji si već okrenut sebi i smatraš da nisi loš primer, da, i ti koji stalno lažeš da baš ovakav nisi. Hajde da u ovom trenutku prvo prokomentarišemo sebe. Okej, kosa mi je iskrzana, krive su mi noge, izdrala sam se na nekog na koga nije trebalo, izabrala sam pogrešno… Hajde sada da, koliko god nas je srce steglo zbog toga što smo rekli, promenimo način komentarisanja i kažemo sebi nešto lepo, ali da to za nas bude stvarno iskreno lepo.
I onda, kada izgovoriš to glasno, priznaj sebi da se osećaš barem malo bolje. I znaš šta je najbolje od svega? Tako možeš da se osećaš svakodnevno bolje. Ako se svet stalno menja, ako se mi stalno menjamo, hajde da promenimo način na koji komentarišemo. Da manje osuđujemo, jer tako ćemo prvo sebi učiniti ovaj svet lepšim, a onda i drugima… Iskoristimo praznični duh kao dodatni podsticaj da postanemo bolja verzija sebe, umesto što na sva usta komentarišemo kako ne treba čekati praznike kako bi se promenili.
– “Baš je lepa trudnica…”; „Jako mi je drago što ste odlučili da napokon otputujete zajedno…”; “Ponosna sam što si odlučila da nađeš novi posao”; “Srećna sam zbog tebe…”; “Srećna sam zbog sebe…”.
Naslovna fotografija: cyndipo.com