U subotu, 23. decembra, u holu Ušće Shopping Centra, održani su „Sportski razgovori sa Aleksandrom Stojanovićem“. Čuveni novinar Radio-televizije Srbije ugostio je brojne sadašnje i bivše asove, među kojima je bilo atletičara, fudbalera, košarkaša, odbojkaša i rvača. Oni su sa publikom podelili mnoge zanimljivosti iz života, ispričali čega su morali da se odreknu da bi uspeli u profesionalnom sportu i šta ih čeka u budućnosti.
Diskusiju na Centralnom trgu u „Coca-cola Ušće Čarobnom gradu“ otvorio je Davor Štefanek, osvajač zlatne medalje u rvanju na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine. Prema njegovim rečima, ključ uspeha leži u upornosti i posvećenosti. Nije krio da je želeo da odustane 2009. godine, kada mu je dva puta izmaklo bronzano odličje, ali da se baš tada i desila promena u odnosu prema treninzima i načinu života. Kao najveće razočaranje naveo je 2013. godinu, kada je umesto njega poziv Rvačkog saveza za Svetsko prvenstvo u Budimpešti dobio Aleksandar Maksimović.
Dug i trnovit put do vrha naplatio je zlatom na Svetskom prvenstvu u Taškentu 2014. godine, a kruna svega došla je dve godine kasnije u Riju. Davor je na kraju razgovora, u stilu velikih šampiona, rekao da se zlato osvaja na treninzima, a da se na takmičenje ide samo da bi se isto pokupilo.
Nakon Davora, Aci su se pridružili reprezentativci Srbije u basketu, Dejan Majstorović i Marko Ždero. Članovi ekipe Novi Sad Al-Wahda osvrnuli su se na postignuto u 2017. godini, a tu se pre svega misli na odbranu svetske titule sa reprezentacijom na turniru u Francuskoj. Razgovor u opuštenom tonu, popularni komentator začinio je pitanjem o muzičkom ukusu i ko je zadužen za izbor pesama u hotelskoj sobi. Marko se požalio da mu je u početku bilo teško da sluša Daru Bubamaru i Sanju Đorđević, ali da je vremenom to prihvatio i da sada vrlo dobro zna sve hitove domaće folk muzike.
Posle basketa, na red je došla odbojka. Andrija Gerić, bivši srednji bloker reprezentacije Srbije i mnogih klubova, govorio je o životu posle karijere. Loptu i teren zamenio je knjigom i postao uspešan sportski psiholog. On danas savetuje mlade sportiste kojima pomaže da se izbore sa pritiskom velikih očekivanja, koji nameću porodica ili okolina. I sam veliki šampion, Andrija se podsetio čuvene generacije koja se na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine okitila zlatom i istakao da su igrači međusobno znali da su najbolja reprezentacija na turniru, ali da je ključno bilo samo da se prođe grupa, gde je malo nedostajalo da završe takmičenje. Za njega samopouzdanje predstavlja stav, i u životu i u sportu. Takođe, pomagao je i mnogim ljudima koji nisu sportisti, najviše muzičarima pred nastup.
Period proveden u inostranstvu bio je turbulentan za Danila Pantića. Igrač Partizana je rano napustio srpski fudbal da bi postao član londonskog velikana Čelsija, gde nije previše igrao. Pozajmice u Vitese i Ekselsior takođe su se ispostavile kao promašaji, pa je poziv za povratak u redove crno-belih bio svetlo na kraju tunela za njegovu karijeru.
U društvu svoje lepše polovine, Danilo je sa osmehom na licu govorio o ljubavi prema Partizanu i Srbiji. Ne kaje se zbog ranog odlaska jer je, kako sam kaže, to tada bila prava odluka. Otkrio je da mu je, bez obzira na sve, Čelsi i dalje omiljeni strani klub uz Barselonu, a na pitanje koji strani igrač je na njega ostavio najjači utisak, mladi reprezentativac je bez razmišljanja rekao da je to Sesk Fabregas.
Kraljica svih sportova bila je rezervisana za sam kraj dana. Aca je najpre ugostio Gorana Obradovića, atletskog stručnjaka i trenera naše najuspešnije atletičarke svih vremena Ivane Španović. Na pitanje koliko je teška Ivana Španović kao karakter, Obradović je imao spreman odgovor: „67 kg“. U nastavku je bilo reči o posebnom režimu treninga i kako rezultati u radu sa Ivanom nisu došli onako brzo kao što su njih dvoje očekivali. Najzanimljiviji deo intervjua bio je posvećen pehu sa brojem, koji se Ivani desio na Svetskom prvenstvu u Londonu ove godine, zbog koga je ona ostala bez prvog mesta, kao i o dopingu u sportu i ruskim atletičarima, za koje Goran smatra da su kažnjeni s razlogom i opravdano jer je sve dokazano.
Posle Gorana, prisutnima se obratio bacač kugle Asmir Kolašinac. Nacionalni rekorder je bio dobro raspoložen, iako je pre intervjua imao težak trening. Bilo je reči o ishrani, prijateljima, konkurenciji, dokazivanju, stalnoj borbi. Kolašinac se nadovezao na Obradovićeve tvrdnje i izneo svoj stav, ali je naglasio da ne treba generalizovati već da Svetska atletska federacija treba da kazni samo one atletičare za koje je dokazano da su se dopingovali. Vidno raspoloženom, nije mu bilo teško da demonstrira tehnike bacanja kugle, a posebno ga je obradovalo poznato lice iz publike. Naime, radilo se o doktorki koja mu je pomogla kada je imao probleme sa laktovima.