Senke nad Balkanom: Istorija koju nas nisu učili

Na raskrsnici svetova, istoka i zapada, stoji brdoviti Balkan. Parče zemlje, isprepletane sudbine, oko koga su se generacije i generacije borile za vlast. Za bolju teritorijalnu i političku poziciju. E, baš tu, u središtu svih tih dešavanja postoji jedna „zemlja seljaka“. Vekovi su prolazili lupajući nam šamare, šutirajući nas kao bedna pseta. No, ipak, ustuknuli nismo. Dizali smo glave, išli napred. Ponosni.

Istorija je krojila sve zgode i nezgode našeg naroda i podneblja. Zanimljiva i misteriozna priča obavila je našu zemlju i prestonicu – Beograd. Mnogo se krvi prolilo da se oslobodimo „turskoga zuluma“, ali odmora i nekog mirnijeg života nije bilo. Ponovo rat i ponovo stradanja.

Veliki rat. Odneo je veliki broj žrtava, a pre svega promenio svet.

Kada jedan istorijski period može da ima toliko tajni, intriga i živopisnih priča, onda je vredan pomena. Period blagostanja između dva svetska rata, Srbiji i Beogradu bio je veoma buran. Odjednom su ga obavile senke.

Zašto? Odgovor nikada nećemo dobiti. Ipak, već šest nedelja, zavaljeni u fotelje i pogledom uprtim u ekran „živimo“ tu svakodnevicu 20-tih i 30-tih godina prošloga veka. Veliku prašinu podigla je TV serija „Senke nad Balkanom“, besprekorno odrađena od strane Dragana Bjelogrlića. Bjela je sklopio fenomenalnu priču mešajući istorijske sa izmišljenim likovima. Vraća nas u vreme kraljevine SHS, Beograd i divlje naselje Jatagan malu, verodostojno prikazujući blud i razvrat prestonice i neiscrpnu borbu dva policijska inspektora da stvari vrate tamo gde im je mesto.

Povezujući priču shvatamo jednu stvar – da pravda ne pobeđuje, već se zaslužuje.

Zašto se stalno ponavljamo? Zašto sve što je dobro, ali stvarno dobro, odmah kudimo? Kao, Bjela je plagijator, uzeo je ideju iz serije “Birmingemska banda” (Peaky Blinders). E, nije. Pa pobogu, nisu Srbin i Englez isto, ne može i serija da nam bude ista. Zapitajte se još jednom: jedni su odlučivali, drugi su shodno tim odlukama plaćali.

Ne sećam se kada je javnost ovako pomno pratila dešavanja iz epizode u epizodu. Konačno se opametila, pa umesto kojekakvih šmizli u novinama možemo pročitati različita mišljenja sa istorijskog stanovišta, vezana za radnju i likove iz serije. Ujedno, predstavljen je teški prelazni period iz jednog u drugi način života. Carska Rusija je prestala da postoji. Svi njeni poklonici morali su glavom bez obzira negde da traže utočište. Za one najekstremnije, poput generala Vrangela, to utočište bio je Beograd.

Odatle je sve i počelo. Misteriozno ubistvo sveštenika, složićete se, nije najavljivao ovakav rasplet događaja. Kada se sve bolje sagleda, sveštenik je samo jedan u nizu onih koji će platiti glavom, jer su se slučajno našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Zatim su letele glave, jer se slikar umesto četkice latio noža. Posle se pravdao citirajući jedno od jevanđelja. Hapšenje slikara ludaka prvo je ozbiljnije za mladog inspektora Pletikosića koga igra Andrija Kuzmanović (čuveni golman Jakša iz Montevidea).

Jatagan mala, sodoma i gomora grada. Bez uvrede, sva bagra na jednom mestu. Takozvane gazde vode glavnu reč, kurve se slobodno šetaju, a Nišlija kafedžija sve to mora da preturi preko leđa. Potpuna, blatnjava bajka.

Da sve bude verodostojnije prikazano, Bjela je dodao i trgovanje opijumom. Glavnu reč u tom trgovinskom lancu vodi nekakav Kaluđer, veoma opasan igrač, i da još uvek nagađamo, jedan od likova koji pletu niti čitave priče. Za sada kao znamo ko je on, ipak, nešto mi govori da je lik koga igra Gordan Kičić samo pijun u ovoj nerpikosnoveno izrežiranoj igri. U trgovinu opijumom uključeni su i Makedonci kao glavni izvoznici. Prevarili ste se ako ste mislili da je njihov dolazak u Beograd, tačnije u Jatagan malu, za cilj imao oslobađanje njihovog čoveka iz zatvora. Ipak, pojava misteriozne devojke otvorila je nove teme. Bukvalno – drska, ćuti i ubija.

Istorijski likovi su samo šlag na torti ovog epohalnog dela. General Petar Živković, veliki poklonik lika i dela kralja Aleksandra I Karađorđevića. Istorijski poznato, Živković je bio kraljeva desna ruka. Zaslužan za svrgnavanje Obrenovića i dolazak Karađorđevića na vlast. Takom šestojanuarske diktature bio je predsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova kraljevine SHS. Zna se još da je učestvovao u radu vlade u izgnanstvu početkom II svetskog rata i da je na smrt optužen zajedno sa Dražom Mihajlovićem. Ono što svakako nismo znali je njegova seksualna orijentacija. Za nevericu, to je tada bilo prihvatljivije nego danas… ili su ipak na to drukčije gledali.

Kao glavni egzekutor i jedan od likova oko koga se sve vrti je, iako tako ne izgleda, Mustafa Golubić. Hercegovac, zagovornik kraljevog ubistva, član organizacije Crna Ruka (za ovo saznajemo iz razgovora sa Krojačem, „šefom“ iz Jatagan male) i vispreni Staljinov obaveštajac. Dobro naučen da ubije, vešt u skrivanju, pa je zato smetao mnogima. Govori malo, a radi mnogo. Tihi ubica sa dva lica.

Polako priča počinje da kulminira. Izgleda je cilj oko koga su svi međusobno zaratili konačno nađen. Ipak, nije u rukama onih koji ga traže, već kod onog ko traži ubice i ostale prestupnike. Iskusan u svom poslu – inspektor Tane (Dragan Bjelogrlić). Još uvek ne znamo kada je i kako kod njega završilo Loginovo koplje, relikvija za koju istorijski spisi kažu da se umešala u sudbinu čovečanstva. Inače, tim kopljem je proboden razapeti Isus, pa je zbog toga ono dobilo na značaju. U Bjelogrlićevoj priči koplje se nalazi u Beogradu gde, kako piše istorija, nikada nije ni bilo. Bravo Bjelo, odlično obavljen zadatak. Našoj nestrpljivosti, u iščekivanju sledeće epizode, nema kraja.

Zašto je prijateljica noći iz Jatagan male morala biti žrtvovana od strane članova društva Tule kojeg se i sam Hitler plašio. Upravo to društvo priča čitavu priču. Ogrlica sa simbolom ribe, preteča „svastike“ krug iscrtan krvlju ili što bi „ludi“ princ Đorđe rekao – Crno sunce, sve je to pokretač nečega. Saznaćemo. Nije baš dobro uvek nagađati.

Takođe, tražimo i odgovore na ulogu mlade bankarke i još jedne istorijske ličnosti – Ante Pavelića. Ponovo stanemo pa se zamislimo, kako je od mladog i perspektivnog zagrebačkog advokata postao vođa ustaškog pokreta.

Sa sigurnošću mogu da tvrdim da senke jesu krojile sudbinu nad Balkanom i da je ovo istorija koju nas nisu učili.

Izvor naslovne fotografije: amazon.com