Ovih dana, kad god otvorim instagram feed, čini mi se da su svi osim mene na Bahamima. Razlog nije (samo) zabava i uživanje na prelepim plažama, već i učešće na Svetskom prvenstvu u štafetama. Ovo nesvakidašnje i zanimljivo atletsko takmičenje se po treći put održava u gradu Nasau, na stadionu koji nosi ime jednog od najpoznatijih atletičara ove zemlje i učesnika nekoliko Olimpijskih igara – Tomasa Robinsona.
Prvobitno je planirano da se ovo takmičenje odžava svake godine, no naknadno je odlučeno da ono ipak bude svake neparne godine, one godine u kojoj se održava i Svetsko prvenstvo u atletici, ne bi li poslužilo takmičarima kao prilika da se uz dobru konkurenciju kvalifikuju za njega.
Najzanimljivije su one trke koje nisu deo standadnog Olimpijskog programa. Baš u njima najčešće budu postignuti državni rekordi, ali i najbolji rezultati svih vremena čitavog kontinenta odakle je štafeta. Prvo takmičenje, 2014. godine, uključivalo je štafete 4×100 metara, 4×200 metara, 4×400 metara , 4×800 metara i 4×1500 metara. Na drugom šamionatu, štafetua 4×1500 metara je zamenjena meštovitom štafetom 1200m-400m-800m-1600m Međutim, i to je bilo kratkog daha i ona sama biva zamenjena mešovitom štafetom 4×400 metara, koju prvi put imamo prilike da gledamo ove godine.
Dvodnevni program pruža nam sve ono što bi atletika, a i bilo koji drugi sport trebalo da pruži: konstantno smenjivanje zabave i drame.
Savršena koreografija timova pri izlasku na stazu, ali i na pobedničko postolje, već je postala nešto što gledaoci očekuju kada su u pitanju trkači štafeta, ali oni uvek nađu način da nas iznenade i time, pre ili nakon što su nas oduševili svojim nastupom na stazi.
Ako bismo bili pitani da osmislimo prototip idealnog navijača na atletskom takmičenju, to bi bili stanovnici Bahama- šareni, strastveni i dobro obavešteni svim detaljima bitnim za kraljicu sportova. Ovacijama pozdravljaju i iz sveg glasa bodre kako svoje, tako i sve ostale takmičare.
Junkanoo, jedinstvena bahamska fuzija umetnosti plesa i muzike može biti poznata nekolicini koja nije imala prilike da poseti ovaj fantastični arhipelagu ranije, ali je njegov ritmički i optimistični zvuk daje savršenu pratnju za ovaj sportski događaj. Helen Obiri, članica pobedničke kenijske ženske štafete na 4x1500m, rekala je da ih je ova muzika inspirisala da dođu do svetskog rekorda upravo na ovom mestu.
Lepota štafete je sledeća: možete imati najbrži tim na papiru, ali na kraju se sve svodi na umeće dodavanja palice. Baš noćas smo imali priliku da vidimo diskvalifikacije nekih od favorita još u kvalifikacijama, a najveće razočarenje za mnoge ljubitelje atletike je što u finalu trke na 4×100 metara neće imati prilike da vide svetske rekordere – Jamajčane.
Uzbudljive trke, svetski rekordi, neverovatne gužve na tribinama i mnogo drame su razlozi zbog koga je ovo jedno od najzanimljivijih atletskih takmičenja ikada.
Naslovna fotografija: insidethegames.biz