Serija razgovora medijskog i performativnog umetnika Branka Miliskovića, pod nazivom „Dijalozi o principima i društvenom ugovoru u umetnosti“, skrenula je pažnju kako medija, tako i umetničke publike i radnika u kulturi.
Dijalozi, četvrti po redu, održaće se u utorak 29. aprila 2025. godine od 19 časova u Bioskopu Balkan, uz saradnju Fondacije Saša Marčeta. Ovog puta Branko će razgovarati sa Nelom Tonković, kustoskinjom Savremene galerije Subotica.
Uoči samog događaja, Branko za Vajb govori o ovom projektu, bitnim temama koje otvara i svemu što nas u utorak očekuje u Bioskopu Balkan.
Za početak, kako bi u četiri rečenice predstavio sebe i svoj rad publici koja te ne poznaje?
Ja sam Branko Milisković, vizuelni umetnik performansa i medija.
Studirao sam Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, diplomirao na Kraljevskoj akademiji za umetnost u Hagu (KABK) i Hochschule für Bildende Künste (HfBK) u Hamburgu.
Živeo sam, izlagao, boravio, držao predavanja i izvodio performanse u Evropi, Velikoj Britaniji, Kanadi, SAD-u i Izraelu. Za sada…
Nemam drugi posao ni izvore prihoda osim od umetnosti, što je ravno ludilu.
Zašto i za koga je važna serija razgovora koju si pokrenuo u Bioskopu Balkan?
Bitno je da se konačno neke stvari razjasne i brojne zablude sruše. Kultura u Srbiji preživljava evo već trideset i pet godina. Mislim da nikada ranije, osim možda u jednom periodu devedesetih godina, kultura i umetnost nisu bili ovoliko poniženi i sabotirani, a umetnici zlostavljani. Da se razumemo, govorim o nezavisnoj savremenoj kulturi i umetnosti, onoj zdravoj, što kritikuje, prkosi i uznemirava; ne onoj režimsko-nacional-populističko-šator propagandi.
Dijalozi su prilično posećeni i uvek se otvaraju nove teme. Šta je to što je bilo važno u prva tri dijaloga na šta ste ti i tvoji saradnici skrenuli pažnju?
U prvom razgovoru sa umetnikom Urošem Đurićem govorili smo o problemima sa kojima se suočavaju samostalni umetnici u Srbiji, o uplatama najnižih mogućih doprinosa visoko obrazovanim pojedincima društva, brojnim poreskim dugovima za koje nisu odgovorni umetnici, o srozavanju kategorije samostalnog umetnika, koja je od profesionalne postala socijalna.
Sa istoričarem umetnosti i profesorom Branislavom Dimitrijevićem razgovarali smo o odnosu umetnika koji rade u obrazovanju i umetnika samostalaca, o redovnim platama i beneficijama za neke, i neizvesnim angažmanima i prihodima za druge, o potpunoj nebrizi Ministarstva kulture i Sekretarijata za kulturu.
Sa umetnikom Nemanjom Mate Đordjevićem pričali smo o umetničkim esnafima, pripadanju i izopštavanju, o privatnim galerijama kojih je u Beogradu mali milion, kako se finansiraju i drugim temama.
U utorak, 29.aprila u 19h tvoja sagovornica je kustoskinja, Nela Tonković. Šta su glavne teme i šta je ono zbog čega posebno treba doći?
Nela Tonković je kustoskinja Savremene galerije u Subotici i prošlogodišnja kandidatkinja za gradonačelnicu Subotice. Pokrenućemo teme kao što su principi otkupa umetničkih dela savremene umetnosti, politike akvizicija, kako institucije (ne) brinu o svojim kolekcijama, kako se čuvaju dela efemernih umetnosti, kao što su performans, video i zvučne instalacije, tekst i font art, VR, NFT i drugo.
Pričaćemo takođe o konstantnom kašnjenju rezultata konkursa Ministarstva kulture, o bitnosti umetnika i umetnosti u savremenom društvu. Na kraju razgovora, publika će imati priliku da postavi nekoliko pitanja, pa ćemo zajedno pokušati da odgovorimo na njih. Koncipirao sam ove „Dijaloge“ kao polja beskompromisne javne kritike, konstruktivnog javnog časa, bez cenzura i auto-cenzura. Dođite da zajedno menjamo sistem. Ulaz je slobodan.
Za one koji su propustili prethodna tri događaja, postoji li video zapis i gde može da se pogleda?
Naravno. Svaki razgovor se snima i naknadno montira, tako da se „Dijalozi“ mogu pronaći i pogledati na YouTube kanalu Fondacije Saša Marčeta.
Aktivan si i na drugim projektima, pa nam za kraj otkrij šta će za tebe biti posebno značajno ovog proleća i tokom leta?
Da. U martu sam boravio u Gracu, Austrija, radeći na projektu koji je podržao fond Culture Moves Europe/Goethe Institut. Početkom maja idem u Strazbur, gde ću u okviru INACT festivala izvesti svoj performans LUST. To će biti francuska premijera i drugo izvođenje nakon Njujorka.
Krajem maja, u okviru festivala PERFORMING, održaću predavanje o svom radu studentima sa Akademije likovnih umetnosti u Catanzaru, na samom jugu Italije. Nakon toga bi trebalo da imamo i peto izdanje „Dijaloga o principima i društvenom ugovoru u umetnosti“ u Bioskopu Balkan. Na jesen bih trebalo da boravim na umetničkim rezidensima u Americi, ali o tome ćemo drugom prilikom.
