Ljubav kao greh, kao nežnost ili kao lek.
Uvek ostavlja trag i nije je nikad dosta, dok istovremeno zna da je bude i previše.
Ljubav, za nekoga hladna, a nekome topla,
ne da nam mira ma koliko bila lepa ili loša.
I koliko god da dajemo, toliko gubimo,
i koliko god da gubimo, toliko i dobijamo.
Ljubav, potpuno kontradiktorna i čudna,
nekad te hrani i postaješ sit, a nekad si gladan i žudiš za njom.
Ljubav, ona te traži dok klizi iz tvoje ruke,
ona te usrećuje, koliko te čini tužnom,
ona je sve suprotno od onog sto misliš.
Autor: Jovana Topić
