Malo je ratnih filmova domaće produkcije, ili bolje rečeno koprodukcije, koji su napravili takvu pometnju i postigli da budu kritikovanu u Tajmsu. Da li zato što su kvalitetni, istiniti ili prosto bodu oči, ovakva ostvarenja moramo čuvati kao nešto najvrednije u domaćoj kinematografiji. Istorijska konotacija godinama je davala taj šmek domaćim filmovima bilo da se radilo o Velikim ratovima ili raspadu bivše Jugoslavije, dok smo ovoga puta, u saradnji sa prijateljima iz Ruske federacije, ipak otišli jedan korak dalje i pokazali da smo predodređeni za velike stvari.
Ugao gledanja je jako važan kada su ovakve teme u pitanju. Balkanska međa upravo sa te strane pokušava da priču prikaže surovo istinito. Film govori o operaciji desanta na Prištinski aerodrom, kada je ruska jedinica iz sastava Sfora, neposredno posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, zauzela aerodrom Slatinu. Bombardovanje 1999. godine i ratne operacije na Kosmetu su takođe u fokusu. Scena kada Jasna (Milena Radulović) spašava bebu iz KBC “Dr. Dragiša Mišović” je najbolji primer kako je to izgledalo tada, te svako ko je preživeo bombardovanje i detonacije iz tog perioda imao je samo reči hvale koliko je stvarno i istinito dočarana.
Postojala je doza sumnje kada je izašao trejler. Ruska postava nije ulivala poverenje i stekao se utisak da glavni glumac Anton Pampušni neće uspeti adekvatno da iznese lik poručnika Andreja Šatalova. Međutim, upravo je Šatalov najubedljiviji, s tim što ne treba da izostavimo ni Smuka koga je fenomenalno odigrao Aleksandar Srećković Kubura. Komentarisati ovaj film a pritom ne zaći u politiku je maltene nemoguće, ali ono što je očigledno je činjenica da je reč o ostvarenju koje je podiglo veliku prašinu.
Britanski Tajms je rekao: “Putinov režim je poznat po svojim propagandnim kampanjama koje pravdaju drastične akte nasilja nad malim nacijama i narodima bez zaštite”. U tekstu ovog lista navodi se takođe i da Međa svojim prikazom nedavne balkanske istorije “potkopava regionalni mir”. Režiser Andrej Volgin je više puta naglasio da je film, iako inspirisan istorijskim događajima, ipak umetničko delo.
Nije izostala ni reakcija iz Beograda pošto su na navode Britanaca redom odgovarali glumci Miloš Biković, Aleksandar Srećković, brojni ljudi iz sveta filma i kulture. Bilo to kontraproduktivno ili ne stara izreka kaže da “ne postoji loš marketing” i osnovna ideja da se o filmu priča je ostvarena. Umesto još jednog običnog ratnog filma koji bi došao i prošao kroz bioskopske repertoare, dobili smo nešto mnogo više.
Da li je ovaj film bio namenjen kao “trn u oku” nekome, ili je tu da obeleži 20 godina od velikog zločina i nepravde koju je pretrpeo naš narod, ostaje da se vidi. Ono što je sigurno jeste da Balkanska međa nije običan film. Prema rečima uglednog filmskog kritičara Božidara Zečevića, Međa je film savesti jer u eri srbofobije i rusofobije udara u srž vladajućeg narativa o NATO agresiji i ima samo jednu tržišnu manu – GOVORI ISTINU! Verovatno je zato dva puta zabranjeno prikazivanje ovog filma u Bujanovcu.
