Noć će, sačekaj je. Dozvoli joj da uđe kroz prozor. Opusti ramena, zatvori oči i slušaj:
Magija, zar ne? Tvoje telo je ovde i sada, a misli su tamo i nekad, jednom i negde. Biraj i prepusti se. Ona te vodi, ona ume. Sve što osećaš, sve što osećam ona zna, ona jeste. Ona. Bojana Vunturišević.
Druge nedelje trećeg meseca tekuće godine Bojana Vunturišević je objavila singl “Kese etikete”. Kao pretprolećna slutnja, ova pesme je nagovestile dolazak lepog vremena. Meteorološkog i muzičkog. Krenula je u susret letu i nastavila u bezgranično.
Tragom različitih muzičkih žanrova, a zavedeni raskošnim melodijama i upečatljivim stihovima, slušaoci su uplovili u Bojanin svet stvaranja. Svaka pesma je sebi dovoljna, a opet nesebično i motivima koji se provlače kroz čitav album povezana sa ostalim, na taj način stvarajući neobičan, a potvrdiće se, mnogima blizak muzički ekosistem.
Bojana se ovim albumom obraća stvarnosti i svim njenim svedocima. Suočava se sa potrošačkim društvom. Budi hipnotisane. Peva njemu i njoj. Vraća ljubav na pobedničko postolje. Trezni. Sanja i inspiriše.
U želji da uradim intervju sa Bojanom, a svesno bežeći od klasične pitanje – odgovor forme, usudila sam se da upotrebim igru asocijacije.
Kažu ljudi: “Ne igraj se sa tim stvarima!”, kao da je igra nešto ružno. Očigledno je da su odrasli zaboravili, ali deca znaju da je igra ozbiljan posao. I zato, u redovima koji slede, uživajte u neverovatnoj igri Bojaninih misli. Melodične su i pune kretnje. Svaka ponaosob kao kratka priča. O njoj, o nama, o životu.
Instagram DM
A: Draga Bojana, ja sam Ana, novinar Vajb magazina. (…) Razmišljajući o tome šta bih želela da te pitam, odlučila sam da potražim pomoć u tvojim pesmama. (…) izvukla sam dvadesetak, po mom mišljenju najefektnijih reči iz tvojih pesama, pa bih te zamolila da mi napišeš na šta te asocira i šta za tebe predstavlja data reč. Unapred se zahvaljujem.
Bojanin odgovor je potvrdan. Radovanje – obostrano.
Vežite se, kreće putovanje.
Pesma Vetar u kosi je nežnost, a Bojana nas podseća da ljubav i život umeju da budu jednostavni i dodaje:
Vetar
– Portugal. Porto. Atlanski okean. Sivilo koje se nadvilo nad okeanom i najlepšim gradom, i koje je Vetar odneo za tili čas. Vetar u kosi, kao najbolji i najefikasniji frizer 🙂 Pesak pod prstima. Pesak u očima. Pesak u kosi. Zbog vetra.
Voz
– Godina 2014. Ne idemo na more. Idemo na Exit. Vozom. Bife u vozu. Prelepi neki ljudi. Od tada, zapravo, u Novi Sad želim da putujem isključivo vozom. Brzo nas je odvezao na koncert Damona Albarna. I na koncert Darka Rundeka, još brže.
Leto
– Ponovo 2014. godina. Prvi put sa dečkom na letovanju. Ada Bojana. Sve je kao u pesmi “Vetar u kosi”, ali ja ni ne znam da će se ta pesma desiti. Ne znam da će se bilo šta desiti. Znam samo da imamo 50e u džepu, jedan šator, za dve osobe, konzervu paštete i plazmu, i osećaj da će to biti najlepše letovanje u našim životima. Do tada.
Večnost
– Ono što ostavljaš iza sebe.
O nekoliko reči iz pesme Daljine, ujedno naslovne numere, Bojana piše:
Muk
– Početak 2015e godine. Mislila sam da mi taj muk kvari i remeti sve, a zapravo mi je pomogao da sve što je iznutra izbacim napolje. Sa ove distance mi je žao što ga nisam iskoristila još jače i više. Dobar je taj Muk. S vremena na vreme.
Bezbrižnost
– Noć. Noć. Zauvek i isključivo Noć. Nepopravljiva sam po tom pitanju. Nemam u planu da se menjam. Volim potpuni mir i jedino noću taj mir ima kontinuitet. Noću se sve dešava.
Daljina
– Daljina je množina. Daljina su Daljine, a Daljine su Blizine. Sve znate. Da se ne ponavljam 🙂
Bliskost
– Kada sam ružna. Kada sam tužna. Kada sam nema. Kada sam izvor problema. Kada sam srećna. Kada sam moćna. Kada sam nemoćna. Kada sam dan. Kada sam noć. On je tu.
Kada je ružan. Kada je tužan. Kada ćuti. Kada spava. Kad me od njegovih čarapa ispod kreveta zaboli glava. Kada priča. O filmu. To najviše volim. Kada gleda seriju. To najviše mrzim. Ja sam tu.
E 70 peva – Kažu da tripujem
Lete tridesete dok se tripujem
Da sam opet dete
…a Bojanina asocijacija na Dete je:
– Dušan. Duki. Duci. <3 Najbolja stvar koja mi se desila u životu.
A gde je jedno dete, tu je i četrdesetoro dece, a to je onda DFhor. Moja ekipa, moji najveći kritičari.
Amy i Blake kao poređenje i kao podsećanje. Moderna i tragična ljubavna priča. Pop kultura 21. veka, njeni heroji i žrtve. Mi potencijalno takvi. Pitala sam Bojanu šta za nju znači Publika i Happy end.
Publika
– Neki divni ljudi. Više volim da ih ne poznajem. Da ih na koncertu prvi put vidim u životu. A najviše volim kada se poklopi pa upoznam nekog svog publika (publik je jednina od publike), i kada taj neko postane Prijatelj. To se dešava. Da. U svakom gradu. U tome je lepota muzičarskog posla.
Happy end
– Kompromis. Ne volim krajeve. Ne volim završetke. Ako je kraj, neka bude barem lep.
Sada žurim je pesma o rastanku. I još…
Izvini
– Prvi liriksi za album “Daljine” nastali na podu stana u Svetogorskoj. Šestogodišnja priča koja staje u tri minuta jedne pesme.
Svoja
– Večita težnja. Ista, posebna, slobodna, samo svoja. Moj životni moto.
Pesma Noćni program je intenzivnost, čulnost, strast. Bojana kaže:
Sutra
– “Sutra je dan. Sutra je dan. Kreće novo doba, ovo sad je samo proba. Mijenjam se!”. Sutra je šansa za novi početak. Uvek i zauvek. Pa hajde da počnemo. Od sutra.
Nemir
– Telefonsko zvono.
Suzana je, po mom mišljenju, remek delo. Pesma o novom početku, i saksofon, oh taj saksofon! O rečima koje su me posebno dotakle Bojana piše:
Jutro
– Turska kafa sa mlekom, menjanje pelena, doručak voćni, odlediću meso, staviti ručak i posmatrati Beograd sa 14og sprata.
Zagrljaj
– Lek za svakodnevne nemire.
Strah
– Trudim se da ga ignorišem, pa ću ga i ovde preskočiti.
Bes je pank numera. Hoćemo revoluciju, hocemo promene, ali ako bi moglo iz fotelja i na Instagramu. Mi danas, a Bojana dodaje:
Bes
– Izaziva ga bezobrazluk, nepoštenje, neuviđajnost, lenjost, neznanje.
– Moja omiljena društvena mreža. Ortaci kažu da sam instagram kraljica. To oni onako usputno dobace dok igraju “Mortal Kombat”.
Revolucija
– Počela je 2014e. U mom dvorištu. Šta se dešava u vašem?
***
Album Daljine daje odgovore na mnoga pitanja, ali ih i postavlja. Jedno od njih se provuklo kroz pesmu E 70, pitala sam Bojanu:
– Da li misliš da su ljudi sa ovog podneblja konačno spremni da se, posle dužeg ‘zimskog’ sna, probude i zapitaju – Da li da ostariš ili i da rasteš, da li da stariš ili da porasteš?
Bojana: Teško pitanje na koje nemam pozitivni odgovor.
Najlepše stvari su one od kojih se naježiš, a najteže one od kojih se zamisliš i obrnuto. Bojanini odgovori izazivaju oba. Bojanine pesme izazivaju oba. I zato je, bez sumnje, album Daljine Bojane Vunturišević jedan od najlepših plodova 2017. godine.
Izvor naslovne fotografije: bosonoga.com