Fudbal beleži rast popularnosti u Americi. Niko ne može to da ospori. Deca širom zemlje se opredeljuju za ovaj sport i postaju sve bolji i bolji u njemu. Ovaj napredak je zabeležen u poslednjih nekoliko decenija. Godine 1990. Amerika nije imala ni profesionalnu fudbalsku ligu i tada su se kvalifikovali za svoje prvo Svetsko prvenstvo, nakon dvadeset godina “pauze”. Dvadeset sedam godina kasnije imaju uspešnu ligu – MLS i postaju konkurentni na međunarodnoj sceni. Druga stvar, o kojoj se manje govori, je to da Amerika preuzima više klubova širom Evrope. To je dovelo do toga da prvi američki menadžer bude zaposlen u Premijer ligi i američki stil poslovanja bude realizovan u nekim od najvećih evropskih klubova.
Rast i uspostavljanje sistema
Sistem razvoja mladih fudbalera u Americi je često na meti kritike od strane Evropljana. Kritičari kažu da je američki sistem školskog fudbala je suviše krut i ne pruža dovoljno takmičenja za pozicije. Sve to može biti delimično tačno, mada u ovim argumentima postoji mnogo nedostataka. Igrači koji imaju želju za uspehom i sposobnost da dođu do profesionalnog niva teže da ode u prestižnije klubove u svojoj oblasti ili pak ui najbližu akademiju mladih nekog od MLS klubova. Ovaj sistem se stalno unapređuje i klubovi i školski timovi širom zemlje postaju sve više i više konkurentni na visokom nivou, a količina dece želi da igra fudbal zbog toga biva u stalnom porastu.
Ovaj sistem nema neke ozbiljne nedostatke. Ipak, jedan od njih je to što fakultetski fudbalski timovi moraju da odigraju po dve utakmice u tri dana svake nedelje, kako bi se njihova sezona završila u toku godine. Ovo nema smisla,jer nema razloga da se sezona ne produži na punu školsku godinu, što bi smanjilo količinu fizičkog i mentalnog stresa kome su igrači na ovaj način izloženi. Još jedan problem sa fakultetskim sistemom je da mnogi treneri uglavnom sastavljaju tim od stranih igrača.Ovo može biti zbog nedostatka kvalitetnih igrača kako u pojedinim državama, takođe i u opštem sistemu američkih fudbalera. Vlada mišljenje da su američki igrači veoma dobro fizički pripremljeni, no da im je tehnika slabija strana, što je samo još jedan o stereotipa.
Po mom mišljenju, do rasta fudbala u Americi je došlo zbog dve stvari: relativni uspeh reprezentacije na Svetskom prvenstvu 2014. (na kome su izgubili u osmini finala od Belgije rezultatom od 2:1, pri čem su sva tri gola postignuta u produžecima) i mogućnost intenzivnijeg praćenja velikih evropskih klubova širom Amerike.
Nastup američkih igrača u ovom Svetskom prvenstvu inspirisao ljude širom zemlje da zainteresuju za fudbalu, a pojedninačni učinci igrača učinili su ih legendama cele zemlje.Osoba koju bi trebalo najviše zahvaliti za ekspanzijuinteresa za fudbal u SAD je golman Tim Hauard. Bivši golman Everton golman imao jedan od najboljih nastupa u istoriji Svetskih prvenstava tokom meča sa Belgijom, kada je zabeležio šesnaest odbrana, što je i rekord Svetskih prvenstava. To inspirisao širenje urnebesnih sličica “Stvari koje bi Tim Hauard mogao spasiti” ( npr. dinosauruse iz izumiranja, Svetski trgovniski centar od terorističkog napada ili Titanik od potapanja) po svim društvenim mrežama. To je bilo od pomoći napretku fudbala, budući da su internet i društvene mreže dva najveća izvora informacija u SAD.
Porast ljubitelja fudbala u Americi
Pre nekoliko godina preko 109000 navijača je bilo na stadionu u toku utakmice Mančester Junajted-Real Madrid u Mičigenu. To je bila reordna posećenost za taj stadion, a za fudbalske utakmice u SAD uopšte. To je dokaz da su Amerikanci zainteresovani za fudbal. Za ova dva kluba baš ta utakmica verovatno ne predstavlja ništa posebno, ali za Amerikance to je bila jedinstvena prilika da vide svoje omiljene igrače u i sadasvojoj zemlji.
Navijača su nosili šalove, dresove od pre deset godina, zatom dresove koji su tek pušteni u prometi, i pevali su navijačke pesme kao da su na samom Old Trafordu ili Santjago Bernabeu. Sve ove naizgled sitnice su pokazale koliko je Amerikanaca stalo do fudbala, bez obzira na to koliko je utakmica bitna ili koliko je igra na njoj dobra..
Poseban tip ljubitelja sporta je onaj koji će proputovati celu zemlju da bi video svoj omiljeni tim u meču koji igračima ne znači apsolutno ništa, ali nažalost nisu svi navijači su takvi. Mnoge od tih 109 hiljada ljudi je privuklo samo to što su Ronalda ili Ibrahimovića u nekoj od reklamnih kampanja, a ne u dok su izvodili neke od svojih legendarnih fudbalskih poteza.
Američki igrači u Evropi
U prošlosti, prisustvo Amerikanaca u evropskom fudbalu bilo je veoma slabo. Nekoliko izuzetaka dolazi sa su Klint Demsi, Bred Friedel, Kejsi Keler, Landon Donovan i Tim Hauard. To je počelo da se menja, mada mnogi klubovi u Evropi primećuju igrači u SAD gube vreme čekajući da završe koledž da bi počeli profesionalne karijere. Mnogi od najvećig evropski klubovi najvišeg nivoa klubovi počinju da drže probe za svoje akademije u Americi i da ubiru plodove toga.
Primer za to je Linden Guč. On je da postane igrač različitih klubove u južnoj Kaliforniji dok nije saznao da Sanderlend održava probu u njegovoj oblasti.Pridružio se njihovoj akademiji u uzrastu kada je počinjao školavanje u gimnaziji. Pokazalo se da je odlazak ,,preko bare’’ bio od ključnog značaja za razvoj mladog igrača koji je sada u startnoj postavi Sanderlenda u Premijer ligi. Da jeostao u Americi, verovatno bi bio regrutovan od strane koledža, diplomirao, a potom, u dobi od dvadeset dve ili tri godine započeo svoju karijeru u profesionalnom fudbalu. Umesto toga, on sada igra u jednoj od najvećih svetskih liga u dobi od dvadeset.
Nisu samo igrači ti zahvaljujići kojima se oseća američko prisustvo se oseća u evropskom fudbalu. Američki investitori su kupili klubove poput Evertona, Svonsi sitija i Marseja. Ovi investitori su realizovali američki stil upravljanja u svojim klubovima. Bivši selektor reprezentacije Bob Bredli postao je prvi američki trener u Premijer ligi treniravši Svonsi u prvom delu ove sezone. Sve ovo dodatno povećava popularnost fudbala u Americi, kada se vidi da je za Amerikance moguće da uspeju u Evropi i da Amerika postaje sve manje i manje izolovana kada je u pitanju fudbal.
Dugo vremena se činilo da je Amerika predaleko iza fudbalskog sveta i da je nemoguće da ga sustigne. Sada je ona na korak od prvih redova fudbalskog sveta. Nacionalni tim SAD je trenutno na 23. mestu Fifine liste, ispred npr. Holandije koja se smatra fudbalskim gigantom i svake godine po neki igrač bude regrutovao u omladinsku školu nekog velikog Evropskog tima. Bude li nastavio sa ovakvim naglim usponom, fudbal možda jednog dana ugrozi američkih fudbal, košarku i bejzbol koji su trenutno ispred njega na listi najpopularnijih sportova među mladim Amerikancima.
Naslovna fotografija: pexels.com