Bio je januar. Samo se ne sećam da li je bila ovakva zima kao kod nas. A kod njih sigurno jeste, jer takav je taj istok. Nekako hladniji. U Londonu je, čini mi, se bilo tmurno. Kiša samo što nije, kad ono, međutim, sunce je polako počelo da se promalja iza krošnje drveta, jedva vidljivog sa prozora jedne od kancelarija na Stamford Bridžu.
Pravo iz Lokomotive, avionom, među “plavce”. Stiže i krupnim koracima gazi naš Branislav -Bane Ivanović. Kako ga ne prepoznajete? Abramovič ga je odmah “snimio”. Pa kako i ne bi, kad ga je pronašao u svom “dvorištu”. U finom odelcetu, Bane je naliv perom potpisao ugovor, koji će mu itekako promeniti život, a pre svega karijeru.
Među “plavce” došao je u najboljem mogućem trenutku. U vreme najveće ekspanzije ovog londonskog kluba. Bez sumnje, Bane je napravio potez karijere dolaskom u London, iako je imao ponude milanskih nero-azura i amsterdamskih “kopljanika”.
Nekako, baš leto pred prelazak iz Rusije u Englesku, Ivanović je napravio izuzetan uspeh sa reprezentacijom (mladom, ne očekujte da su seniori u pitanju). Nije malo osvojiti drugo mesto i pritom biti poražen u finalu od, tada, najtalentovanije ekipe u Evropi – Holandije.
Prva sezona, ili bolje reći polusezona u Premijer ligi, svakako neće ostati u lepom sećanju momku iz Sremske Mitrovice. Presedeo je na klupi. Pošteno je zagrejao, pa imam osećaj da se još uvek nije ohladila. Usledile su godine u kojima je Bane gradio sopstveni kult među navijačima Čelsija. Za kratko vreme postao je standardni prvotimac, nezamenjljivi stub odbrane. Ko god da je bio šef struke “plavaca”, Ivanović je zasigurno imao mesta među prvih 11.
Mnogo puta je Bane ginuo za klub, te je čak bio spreman i glavu srpsku, onu inadžijsku, da da. “Preorao” sve engleske livade, stajao pred protivnicima onako, oštro, taman toliko da oni ustuknu i zaborave zbog čega su uopšte tu. Pa kako im pada na pamet da dele istu travu sa Branislavom iz Mitrovice.
Dok je sa reprezentacijom bio na samo jednom “izletu” u Južnoj Africi, sa klubom je osvojio, nema šta nije. Ne bih rekao da je “osvojio sve”, jer je to postala ustaljena fraza blagoslvena uspesima naših vaterpolista. Bolje zvuči, osvojio je svako klupsko takmičenje gde je Čelsi učestvovao.
U isto vreme je znao da bude i heroj i dželat. Bio je kadar stići, uteći i na strašnom mestu postojati. Taj je pored “davanja glave” i preživljavanja ujeda Luis Suareza, još jednim potezom oduševio one koji plaćaju da bi ga gledali. (Nema tamo švercovanja, Engleska je to. Kultura, sinovi!)
https://www.youtube.com/watch?v=uU72gU39Sm4
Nakon pobede u finalu Lige Evrope u kome je bio brži od poslednjeg sudijskog zvižduka i postigao pobednički pogodak, slavio je popevši se na prečku gola, ogrnut srpskom zastavom i ponosnim podizanjem tri prsta. To je bio trenutak Banetovog ulaska u legende kluba sa Stamford Bridža.
Onda se pitamo, šta to nije bilo dobro ove sezone, pa ga je “italijanska kosica” Konte “vratio” u Rusiju. Nije se uklapao u njegovu filozofiju igre!? Ma dajte, molim vas. Možda nije ukapirao taj čuveni italijanski stil “damo gol, pa se branimo”, a opšte je poznato da je Ivanović spreman da postigne gol više. Nije džabe rečeno “jedan k’o nijedan”.
Verujem da ni sam Konte sebi neće moći da objasni gde je pogrešio kada shvati da mu je odbrambeni bedem okrnjen. Antonio, Bane je sad u Zenitu. Tamo hara. Svim bivšim saigračima će svakako biti još teže, jer će sa setom gledati u pravcu, još uvek, tople klupe, koju je momak iz Mitrovice zagrejao davne zime, 2008. godine.
Složiću se sa Džonom Terijem, da je Bane legenda kluba. A sad neka uživa i hladne glave (jer drugačije u Rusiji ne može) odigra bar upola od onog u Engleskoj.
Neka pripremi terene za saigrače iz reprezentcije. Rusija i Svetsko prvenstvo, kako stvari stoje, nisu daleko.
Srećno čoveče!
https://www.youtube.com/watch?v=A7CsfNOaRUQ
Naslovna fotografija: i.ytimg.com
