Nekada svetski broj jedan sada uživa u ljubavi

Za tenis je počela da se interesuje od pete godine gledajući Moniku Seleš koju je smatrala svojim idolom. Dobila je reket kao rođendanski poklon i trenirala je u lokalnoj školi tenisa. Niko od ukućana je nije ozbiljno shvatao, ali Ana je od malih nogu navikla da sve bude po njenom.

Sa 11 godina je dobila prvu ozbiljnu ponudu od jedne menadžerske kompanije koja je sa njom želela da sklopi sponzorski ugovor. Pošto su njeni roditelji insistirali na obrazovanju, morali su zajedno da nađu način da ne zapostavi školu, a ni tenis. Tada je majka Dragana prestala da radi kako bi mogla da putuje sa Anom na turnire. 1999. godine za vreme bombardovanja, Ana je trenirala u praznom bazenu sportskog centra u Beogradu. Bila je član TK Partizan, kao i Novak Đoković. Njih dvoje su prijatelji od ranog detinjstva i jedno drugome velika podrška.

Zbog teških uslova, 2001. godine napušta Srbiju i odlazi u Švajcarsku gde u Bazelu nalazi menadžera koji joj je pomogao u daljoj karijeri. Od 2003. godine počinje profesionalno da se bavi tenisom.

Naredne godine privukla je pažnju javnosti dospevši u juniorsko finale Vimbldona. Prvi značajniji meč odigrala je na turniru u Cirihu gde je posle velike borbe i nekoliko set lopti izgubila od Venus Vilijams rezulatom 7:6 7:6. Te godine napredovala je sa 705. mesta na 97. mesto VTA liste.

Svoj prvi VTA turnir osvojila je 2005. u Kanberi, gde je zabeležila pobede protiv igračica koje su tada bile među 10 najboljih na svetu. Ovu godinu je završila na 16. mestu VTA liste i dobila nagradu kao teniserka koja je ostvarila najveći napredak.

Zajedno sa Novakom Đokovićem 2006. godine učestvovala je na Hopman kupu, gde im je malo falilo da dođu u finale. Godinu završava kao 14. teniserka na VTA listi.

Naredne dve godine su bile najznačajnije u Aninoj karijeri.  Na Rolan Garosu 2007. godine je došla do svog prvog grend slem finala pobedivši Mariju Šarapovu i Svetlanu Kuznjecovu, ali ju je u finalu porazila Žastin Enan. Tada je postala jedna od 10 najboljih teniserki sveta. Na završnom turniru u Madridu nalazila se u teškoj grupi i igrala je ponovo protiv Žastin Enan koja ju je porazila. Iste godine je postala i nacionalni ambasador UNICEF-a uz Jelenu Janković, Sašu Đorđevića i Emira Kusturicu. Dobila je nagradu “Karen Krancke” za sportski duh i fer-plej, kao i za teniserku koja je najviše napredovala.

Igrala je u finalu Australijan Opena i to joj donelo  plasman na 2. mesto VTA liste. Igrala je za Srbiju u Fed kupu protiv reprezentacije Rumunije gde je zabeležila pobede u singlu i u dublu sa Jelenom Janković. Prvi VTA turnir u 2008. godini osvojila je na Pacifik Openu u Indijan Velsu. Najveći uspeh je ostvarila na Rolan Garosu osvojivši prvi Grend slem turnir u karijeri. Savladala je Jelenu Janković u polufinalu i Dinaru Safinu u finalu. Od 9. juna 2008. godine bila na prvom mestu VTA liste gde se zadržala narednih 9 nedelja. Tada su obe srpske teniserke zauzimale prva dva mesta na svetu što se pre toga desilo samo SAD-u i Belgiji.

Posle ovoga slede rane eliminacije na turnirima. Anine loše partije i povreda palca omogućili su Jeleni Janković da zauzme prvo mesto na VTA listi. I sama je navela da joj je najteža odluka u karijeri do tad bila da propusti učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu. Na Otvorenom prvenstvu SAD je poražena već u drugom kolu zbog čega od devetog septembra pada na treće mesto, iza Jelene Janković i Serene Vilijams. Ovu burnu sezonu završava kao peta igračica sveta.

U naradnim sezonama nastavljaju se Anini problemi sa povredama. Najpre povreda butine, pa zatim upala tetive u ramenu, dovele su do toga da sredinom 2010. godine padne na 64. mesto VTA liste.

Sezonu 2011. godine spasila je titulom na turniru održanom na ostrvu Bali, na kome je učestvovala zahvaljujući  specijalnoj pozivnici. Ovu godinu je završila plasmanom na 21. mesto VTA liste. Časopis “Time” svrstao ju je u 40 legendi ženskog tenisa.

Svetla tačaka u 2012. godini, koju su obeležile rane eliminacije na svim Gren slem turnirima i Olimpijskim igrama u Londonu, bilo je finale Fed Kupa protiv Češke. Dobila je nagradu za najbolju teniserku u Srbiji i “Ponos nacije” od TSS-a, a novinar Metju Kronin svrstao ju je u 100 najboljih teniserki svih vremena.

Dvanaestu titulu osvojila je na turniru u Oklandu pobedivši Venus Vilijams. U drugom delu sezone nije pružila tako dobre partije, do turnira u Montereju, koji je osvojila i pobede u Fed kupu nad Rumunijom.

Na samom startu Australijan Opena 2015. godine je doživela povredu nožnog prsta zbog čega je pauzirala tri meseca.

U 2016. godini odigrala je samo 31 meč, od čega je ostvarila 15 pobeda. Poslednji profesionalni meč je odgrala 30. avgusta 2016. godine, na stadionu Luis Armstrong u Njujorku, u prvom kolu US Opena.

Zanima je moda i izjavila je da bi se u budućnosti volela baviti i modnim dizajnom. Omiljeni dizajneri su joj Kloi i Selin, a najviše voli da šopinguje u Sohu u Njojorku. Imala je priliku da je pojavi kao specijalna gošća na reviji Oskara de la Rente na Njujorškoj nedelji mode 2015. godine.

Od 2005. godine mnogi muški magazini proglašavali su je za najlepšu i najseksipilniju teniserku sveta. 2012. godine magazin “Miror” objavio je listu 40 najlepših teniserki svih vremena, a Ana je na njoj zauzela prvo mesto. “Ana je ne samo pojam ženske lepote, već i student jednog univerziteta i ambasador UNICEF-a” pisalo je uz njenu sliku.  Bila je na naslovnim stranama mnogih magazina, među kojima su “L’Equipe’s Sports & Style”, “Cosmopolitan”, “Harper’s Bazarr”, “Grazia”, i tako sebe dovela na “centralni teren” modne industrije. Pored Adidasa, bila je zaštitno lice Rolexa, Jonexa, Shiseida.

Slaže se sa mišljenjem da muški tenis ima mnogo veću pažnju publike, i sami teniseri se mnogo više druže na turnirima i van njih. Ana je vreme između mečeva uglavnom provodila gledajući filmove i čitajući istorijske knjige, a istakla je da joj mnogo znači prijateljstvo sa jednom od koleginica sa VTA tura, Rumunkom Soranom Kirsteom.

Od 2007. godine je UNICEF ambasador za Srbiju. Podržala je program “Škole bez nasilja” poklonivši više od 4 miliona dinara. To je omogućilo da se 15 škola pridruži ovom programu. Promovisala je sport kroz fer-plej i nastavila je sa predstavljanjem svoje zemlje na najbolji mogući način. 2015. godine postala je ambasador i “The Quercus” fondacije, koja podiže svest i skuplja sredstva za decu koja žive u ekstremnom siromaštvu.

Kada je Ana Ivanović krajem prošle godine na svojoj fesjbuk stranici obrjavila da će uživo podeliti jednu novost sa svojim obožavateljima, oni su se odmah bacili u nagađanje šta će to biti. Najviše njih je očekivalo da će ih proslavljena teniserka, koja se prošle godine udala za fudbalera Mančester Junajteda, Bastijana Švajnštajgera, obradovati vešću da je trudna.

Ipak, Ana je saopštila da napušta tenis posle 13 godina profesionalne karijere. Gutajući knedle od početka do kraja oproštajnog videa, rekla je da sve što je postilga nije malo za “devojčicu” iz Srbije. Među uspesima o kojima nije ni sanjala, svakako je najveći osvajanje Rolan Garosa 2008. godine i 12 nedelja provedenih na prvom mestu VTA liste, kao i 15 VTA titula, finale Fed kupa i još tri finala Gren slem turnira. Zbog ove odluke izgubila je neke vredne ugovore. Da li je mogla više da posigne? Verovatno da. I sama je govorila da joj je cilj da osvoji bar još jedan Gren slem turnir i da se iz sve snage trudi da dostigne formu potrebnu za tako nešto.

No, u oproštajnom videu zaključuje da nije u stanju da dostigne visok nivo forme, koji je ona postavila kao onaj kojim bi bila zadovoljna i da ne želi da razočara ni sebe, a ni one koji je podržavaju i kojima je uzor.

I to bi trebalo poštovati. Vreme je za neke druge uspehe.

Naslovna fotografija: fedoxuqasipi.site90.com